НЕКАДА СЕ ИЗ ТРСТА ВРАЋАЛО СА КЕСАМА, А САДА СА КЉУЧЕВИМА ОД СТАНА Ево зашто је квадрат јефтинији него у Београду

Последњих година Трст се све чешће помиње као једна од занимљивијих дестинација за куповину некретнина међу грађанима са Балкана, а посебно међу Србима. Овај италијански град на граници са Словенијом привлачи пажњу због релативне близине, изласка на море, али и чињенице да нуди приступачније цене у поређењу са великим италијанским метрополама.

У Трсту већ постоји приметна српска заједница, која је кроз године формирала своје присуство у граду, било кроз рад, студирање или куповину некретнина. Управо та повезаност додатно доприноси томе да Трст постане све чешћа тема када се говори о инвестирању у станове у иностранству међу грађанима Србије.

Када се упореде цене, разлика између Београда и Трста зависи од локације и типа некретнине. У Београду се просечна цена квадрата у 2026. години креће од око 1.200 до 3.500 евра, док у централним зонама попут Старог града и Врачара може прећи и 4.000 евра по квадрату.

У Трсту се, према доступним тржишним оквирима, цене у централним деловима града најчешће крећу од 2.000 до 3.000 евра по квадрату, док атрактивније локације ближе мору могу бити и скупље.

Управо тај нижи ценовни опсег, европски статус и специфичан положај Трста доводе до тога да га део купаца из Србије све чешће посматра као алтернативу Београду или као допунско инвестиционо тржиште.

Посредник у промету некретнина Ервин Пашановић за Euronews Србија објашњава да се Београд и Трст не могу директно поредити.

– Главни разлог је што не можемо да поредимо главне градове и мање градове. Када се прави компаративна анализа, морају да се пореде једнаке ствари. Трст би у Србији могао да се пореди са Суботицом или неким другим пограничним местом – каже Пашановић.

Он подсећа да је Трст некада био главна шопинг зона за бившу Југославију и важна лука Аустроугарске, али да је временом изгубио оба статуса и још увек тражи нови идентитет.

– Трст се сада развија као универзитетски центар, али је то још у повоју. Покушавају да развију и туризам, али ни то још није достигло пун потенцијал. Зато се не може рећи да су некретнине јефтине у Трсту, а скупе у Београду, јер Београд једино може да се пореди са Римом – каже стручњак.

Више фактора утиче на цене

Пашановић упозорава да куповина некретнине у иностранству подразумева и додатне трошкове и обавезе.

– У Трсту су зграде углавном из 19. века, канализациони систем је специфичан и на то мора да се обрати пажња. Неопходна су реновирања, јер доминира старија градња, а новоградње у центру практично нема. Такође, не можете лако довести раднике из Србије због радних дозвола, већ морате ангажовати локалне мајсторе – објашњава он.

С друге стране, куповина некретнине у Италији може отворити врата Европској унији.

– Приликом куповине некретнине можете поднети захтев за добијање радне или боравишне дозволе, што данас представља значајну предност. Трст је добро позициониран, близу су Француска, Швајцарска, Немачка и Аустрија, али и простор бивше Југославије – каже Пашановић.

Он додаје да многи инвеститори данас желе диверсификацију капитала и зато улажу у различите земље, попут Грчке, Мађарске и Италије.

Зашто су станови у Трсту јефтинији?

Иако многима делује примамљиво што је стан у италијанском приморском граду јефтинији него у Београду, тржишта су потпуно различита.

Београд има огромну домаћу тражњу, велики прилив становништва из целе Србије и велики број куповина за живот, издавање и инвестирање. Понуда не успева да испрати тражњу, па цене константно расту.

Са друге стране, тржиште у Трсту је знатно спорије. Град нема раст становништва као Београд, нема експанзију ИТ сектора и луксузних пројеката, а део становништва се годинама исељавао, што одржава ниже цене.

У Трсту има много више старих станова и зграда које захтевају реновирање, а високи су и трошкови одржавања.

Пашановић сматра да би куповина некретнине у Трсту могла да се исплати уколико град у будућности успе да се развије као јак универзитетски и пословни центар.

– Сматрам да треба инвестирати тамо где сте присутни и послом и животом. Ако неко има вишак капитала, свакако је добро имати некретнину у иностранству, али за једну или две некретнине и даље мислим да су најбоље инвестиције у сопственој земљи – закључио је он.

Euronews