Квоте већ угасиле једну пећ! Због рата ЕУ и Кине, ЖЕЛЕЗАРИ ОД 1. ЈУЛА ПРЕТЕ ДРАКОНСКЕ МЕРЕ! Нови удар на српску привреду

Тим документом, који је усвојен 19. маја, је за 47 посто смањен обим бесцаринског увоза са 18,3 милиона тона годишње, дефинисаних 2024. године. И то није једини шок из Брисела јер поред овог, примењиваће се и царине од 50 одсто, уместо тренутних 25 одсто, на увоз изнад квоте и на челичну робу која није обухваћена њоме.

Ово драстично ограничење, чији је наводно циљ рат ЕУ против кинеског челика, индиректно га премешта и на српски фронт, тачније железару у Смедереву, која је у власништву ХБИС група. То може да остави значајне последице на њено пословање јер ће уместо важећих 820.000 тона, моћи да извезе само 410.000, док би царине за све преко ове количине, скочиле са 25 на 50 одсто.

Оваква драконска мера сигурно ће ће погодити Железару Смедерево и готово извесно додатно смањити производњу у тој фабрици. Парадокс је да у светлу геополитичких дешавања везаних за челик, она може бити значајна “жртва” иако је наш удео у светској производњи са ,072 посто, готово невидљив. И тако невидљив на глобалном нивоу, за Србију је енормно велики, јер је реч о једном од највећих извозника, који запошљава око 5.000 радника.

Да проблем није занемарљив и да ће о њему бити речи у Пекингу, наговестила је и министарка спољне и унутрашње трговине Јагода Лазаревић за “Блиц Бизнис” уочи ове државне посете.

То је тема о којој ми имамо разговоре са кинеским партнерима. Ове нове заштитне мере које је ЕУ увела и важиће од 1. јула, а тичу се смањивања квота за увоз челика без царина и дуплирање царина, свакако може значајно да погоди нашу индустрију у којој једно од кључних места има управо кинески инвеститор. С друге стране, ЦБАМ је такође нешто што се појављује као намет за један број индустрија, укључујући и Железару. Сведоци смо да живимо у ери поремећених трговинских токова, царинских и нецаринских баријера где просто заштитне мере, које државе или групације уводе, имају далекосежне последице на велики број економија, компанија и о томе комуницирамо са кинеским партнерима. Они су упознати, јер то није нешто што је усмерено само према Србији, већ према трећим странама. Разговарамо и са Бриселом око евентуалног изузећа,али и другим компанијама које су погођене, како би успели да испреговарамо што повољнију позицију за Србију у нечему што је генерално неповољно и у колизији са концептом слободне трговине - навела је Лазаревић за “Блиц Бизнис”.

Да ли је у Пекингу нађен евентуални излазак из овог зачараног круга и постоји ли пут да Србија заштити своју железару од Брисела , за сада не знамо, али оно што знамо то је да је Европска комисија дала одобрење да се у овом врелом лонцу не нађу ,Норвешка, Исланд и Лихтенштајн. Чини се да ће Брисел бити благонаклон и према Украјини. При том, изузеи је затражила и Велика Британија, која тренутно није званично добила зелено светло да не буде у новим,строжим мерама ЕУ за челик, али се налази у веома интензивним и продуктивним преговорима. Тако бар тврди британски министар трговине, Крис Брајант, који је пре неколико дана изјавио да су “преговори са Европском унијом продуктивни и да је Лондон близу постизања споразума о челику који би обема странама омогућио да избегну међусобне трговинске рестрикције” .

И Србија је покушала да избегне те рестрикције још пре неколико месеци, а колико је проблем велики потврђује и то што је и сам председник Србије Александар Вучић, замолио Урсулу фон дер Лајен ,током јесење посете Београду, да и Србија не буде на листи кажњених. Брисел се није оглашавао поводом ове али и других иницијатива , па се чини да нисмо ушли у круг привилегованих, што може да утиче на одрживост производње у Железари.

На то упућује и помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС Бојан Станић.

Свакако је да ће се тај потез Брисела одразити на пословање компаније, као што је био случај и досад. Сведоци смо да је у протеклим годинама Железара имала губитке управо због квота које су јој уведене. Нова правила ће дефинитивно преполовити њен дозвољени бесцарински извоз, а може се одразити и на њене укупне извозне резултате. Познато је да Железара највише извози управо у ЕУ. Брисел овим новим мерама хоће да заштити европско тржишта од кинеског челика и капитала али то звучи парадоксално јер док увоз кинеског челика расте на европском тржишту, српски опада. Зато треба да се инсистира на неким олакшицама за Србију јер једна пећ је већ угашена због важећих квота, а ове нове би могле да угрозе одрживост српске железаре-каже за “Блиц Бизнис” Станић.

Како послује Железара у овим условима?
Подсећања ради, прве квоте Србији ЕУ је увела 2019. године, а пре тих рестрикција, Железара Смедерево је извозила више од 1,1 милион тона челика. Пун капацитет тог постројења иначе износи око два милиона тона челика на годишњем нивоу.

Када се најновија квота од 410.000 тона упореди са рекордним извозом из 2018. године, када је у ЕУ пласирано око 1.070.000 тона челика, пад износи тачно 61,68 одсто. То значи да је увођењем и сталним стезањем ових мера нашој железари ускраћено право да без царина извезе скоро две трећине производа од челика које је некада слободно продавала на европском тржишту.

Зато Железара већ годинама бележи минус јер јој извоз у ЕУ ограничен, што се одразило и на пословне резултате. Од 2021. до 2025. године успела је да послује са добитком само једном, и то 2021.када је била у плусу од 23,7 милијарди динара. У 2020. години је забележен губитак од 6 милиона динара, 2022. 4,9 милијарди, у 2023. 16,5 милијарди динара, а 2024. је био највећи и износио је 17,5 милијарди динара. При том извоз у 2024. години био је око 520 милиона евра, од тога на тржиште ЕУ пласирано је 628.552 тона у вредности од 430 милиона евра.

После Европске уније, Железара своје производе највише извози у земље региона које су чланице ЦЕФТА споразума, где предњаче Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Црна Гора, а значајан део асортимана пласира се и на тржиште Турске.

Шта Србија преговара?
Све у свему јасно је да су квоте ЕУ, значајно утицале на производњу у Смедереву, али и на српску економију јер је реч о великом извознику.

Од прве ере Трампових царина и бриселских квота, које су још увек на снази, железара се још није опоравила, а на врат јој ускоро падају и нове.

Српска дипломатија по сазнању “Блиц Бизниса” покушава да нађе начин да квоте остану бар исте, ако не могу да се повећају. Можда се након боравка српске делегације у Пекингу нађе решење за овај ребус односно заштити производња у смедеревској железари.