ЕВО КАКО ДА ДРАСТИЧНО ПОБОЉШАТЕ ОДГОВОРЕ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ Уз неколико промптова до тачнијих информација
Већина људи користи вештачку интелигенцију потпуно погрешно. Зато добијају површне, нетачне и збуњујуће одговоре.
„Напиши ми мејл.“
„Направи ми есеј.“
„Дај ми објаву за Инстаграм.“
Тако данас изгледа комуникација милиона људи са вештачком интелигенцијом. Кратко, без контекста, без детаља и без јасног циља. AI ће готово увек одговорити, али питање је колико ће тај одговор бити користан.
Управо ту настаје највећи проблем модерног коришћења вештачке интелигенције. Људи очекују чудо од алата коме су дали две реченице упутстава. Резултат је често генерички текст, нетачне информације или одговори који звуче самоуверено, а заправо немају смисла.
Последњих месеци интернет је препун расправа о томе да AI „халуцинира“, измишља изворе и даје погрешне податке. Корисници на друштвеним мрежама и форумима све чешће упозоравају да вештачка интелигенција уме да звучи уверљиво чак и када греши.
Међутим, стручњаци све чешће упозоравају да проблем није само у вештачкој интелигенцији, већ и у људима који је користе. Другим речима, квалитет одговора често зависи од квалитета питања.
Људи мисле да AI све зна – и ту најчешће греше
Једна од највећих заблуда о вештачкој интелигенцији јесте идеја да она функционише као дигитални свезналица који увек зна тачан одговор.
У стварности, AI није непогрешив. Он не размишља као човек, већ предвиђа који би одговор статистички имао највише смисла на основу огромне количине података на којима је обучен. Зато понекад звучи веома уверљиво чак и када потпуно промаши тему.
Савети за бољу комуникацију
На пример, ако напишете:
„Направи ми структуру презентације.“
Вештачка интелигенција ће одговорити, али неће знати коме је презентација намењена, колико траје излагање, какав тон желите нити шта покушавате да постигнете. Зато ће резултат често бити генерички.
С друге стране, ако напишете:
„Направи структуру презентације за клијента из туризма. Презентација траје десет минута. Тон мора бити професионалан, али модеран. Циљ је убедити клијента да улаже у друштвене мреже.“
AI ће тада дати много конкретнији и кориснији одговор.
Управо се око тога данас развија нова вештина – такозвани „промптинг“, односно начин на који комуницирамо са вештачком интелигенцијом. Један добро формулисан упит може потпуно променити квалитет одговора.
Један од најпопуларнијих примера међу људима који AI користе за посао, истраживања или писање гласи:
„Одговори само ако си сигуран у тачност информација. Ако ниси сигуран, јасно напиши да не знаш. Не измишљај податке, имена, бројке или изворе.“
На први поглед делује једноставно, али овакво упутство може значајно смањити број нетачних одговора које AI генерише.
Други користан пример је:
„Након одговора, још једном провери да ли постоје нетачности или нелогичности. Ако их има, исправи их и објасни где је била грешка.“
На овај начин корисник практично тражи од AI система да сам себи буде уредник.
AI неће заменити људе који умеју да размишљају
Вештачка интелигенција последњих година изазива велики страх. Људи се питају да ли ће остати без посла и да ли ће AI заменити креативце, новинаре, програмере или чак наставнике.
Док једни тврде да драматично убрзава рад и повећава продуктивност, други упозоравају да људи постају лењи и некритични када се превише ослањају на технологију.
Многи стручњаци ипак указују на једну важну ствар – вештачка интелигенција можда неће заменити људе, али би могла да замени оне који не умеју да користе нове алате.
Другим речима, AI постаје продужетак људског рада, а не његова потпуна замена. Управо зато образовање постаје кључна тема, јер разлика између особе којој AI помаже и особе којој одмаже често није у технологији, већ у нивоу разумевања.
Није питање да ли користите AI, већ да ли га користите паметно
Данас је готово немогуће избећи вештачку интелигенцију. Она је већ присутна у претраживачима, мобилним телефонима, друштвеним мрежама, апликацијама за фотографије, навигацији и бројним алатима које свакодневно користимо.
Питање више није да ли ће AI постати део свакодневице – то се већ догодило.
Право питање гласи: да ли га користимо довољно паметно да нам заиста буде од користи, уместо да нас затрпа површним информацијама и лошим одговорима?
Јер у свету вештачке интелигенције најбољи резултати више не припадају нужно онима који знају највише о технологији, већ онима који умеју да поставе право питање.
