ИНТЕРВЈУ
РАД СА ЏОНОМ МАЛКОВИЧЕМ БИО ЈЕ ИЗУЗЕТНО ИСКУСТВО! Марко Милетић о инспиративној САРАДЊИ „КАМЕРАТЕ НОВИ САД” СА ХОЛИВУДСКИМ ГЛУМЦЕМ: „Уметност не бира између традиције и иновације”
За успешне концертне активности и уметничке резултате током протекле године, градски камерни оркестар „Камерата Нови Сад” недавно је добио признање за оркестар године по избору магазина „Музика класика”.
Ово признање представља још једну потврду континуираног уметничког развоја ансамбла који је израстао из „Камерате Академике”, основане 1988. у оквиру Академије уметности у Новом Саду, а обновљене 2007. на иницијативу виолончелисте Марка Милетића. Данас „Камерата Нови Сад” окупља младе музичаре, професоре и студенте, градећи препознатљив уметнички идентитет и савремен приступ извођењу.
О награди, уметничкој мисији и актуелним пројектима разговарамо са уметничким руководиоцем оркестра Марком Милетићем.
– Свако признање прија јер представља потврду да оно што радите допире до стручне јавности и публике. Ипак, мислим да је за један ансамбл дугорочно важнија јасна свест о сопственом уметничком идентитету. Награде долазе и пролазе, док оно што остаје јесте питање да ли сте успели да профилишете ансамбл кроз препознатљив звук, уметнички израз, јасне вредности, друштвену одговорност и искрен однос према публици. Верујем да улога једног оркестра данас није само да врхунски изводи музику, већ и да активно учествује у културном животу заједнице, образује нову публику, допире до средина у којима се концерти ређе одржавају и заступа вредности које уметност чине живим и важним делом друштва. Зато ову награду доживљавамо пре свега као подстрек да истрајемо у мисији коју „Камерата Нови Сад” већ годинама доследно спроводи – открива нам Марко Милетић.
У оквиру јединственог музичко-сценског пројекта „Извештај о слепима” сарађивали сте прошле године са глумцем Џоном Малковичем, који је био наратор у вашем перформансу на затварању „Нови Сад Филм фестивала”. Шта је вама било најизазовније у тој сарадњи?
– Рад са уметником какав је Џон Малкович био је изузетно искуство. Оно што ми је остало као најважнији утисак јесте његова посвећеност детаљу и дубоко разумевање музике. То се огледа у осећају за ритам, тензију, боју и форму музичког дела, што је било видљиво већ од прве пробе и инспирисало све нас који смо учествовали у пројекту. Отворен сам за интердисциплинарне пројекте и управо ми је овај пројекат још једном потврдио колико снажан уметнички доживљај може да настане када различите уметничке дисциплине сарађују на прави начин. Такви пројекти успевају само када су сви елементи на сцени међусобно комплементарни и када не служе пуком гомилању ефеката, већ заједничкој уметничкој идеји.
Откривање музичких светова
Припремате албум „Заиграјмо”. Шта ћете то публици новим пројектом представити и која је његова идеја?
– Албум „Заиграјмо” представља тек почетак једног много ширег пројекта који „Камерата Нови Сад” намерава да развија и у годинама које долазе. Не посматрамо га као заокружену целину која се завршава објављивањем албума, већ као почетак дугорочног уметничког истраживања најразличитијих фолклорних и играчких традиција широм света. Већ смо објавили први видео-спот за композицију „Мизет за Елизабету” Георга Брајншмида са сјајним виолинистом Бенијем Шмидом, а ускоро планирамо да представимо и још неколико нових спотова и композиција које ће бити део тог пројекта. Жеља нам је да свака од тих игара задржи дух средине из које потиче, своју енергију и аутентичност, а да кроз аранжмане „Камерата Нови Сад” истовремено добије и препознатљив печат нашег ансамбла. У времену када су нам различите културе доступније него икада, верујемо да је важно да их упознајемо са радозналошћу и поштовањем. „Заиграјмо” је зато наш позив публици да заједно са нама открива богатство различитих музичких традиција, али и да не заборави оно што је заједничко готово свим играма света - њихову способност да окупе људе, покрену их и повежу кроз музику.
Шта сте кроз сарадње са извођачима изван класичне музике (Рамбо Амадеус, Божо Врећо, Енигма…) научили о оркестру, али и о публици?
– Такве сарадње показале су колико оркестар може бити флексибилан и отворен за различите уметничке језике. Истовремено, научили смо да публика много мање размишља о жанровским границама него што то понекад чини музичка струка. Када постоји квалитет и искрена уметничка комуникација, публика је спремна да прати веома различите садржаје. Мислим да управо у томе лежи једна од важних улога савремених оркестара - да граде мостове између различитих музичких светова, а не да подижу зидове међу њима. Али, приоритет нам је да без обзира на жанр сарадње буду са аутентичним уметницама, никако рециклаже попут честих „cover, tribute” и сличних форми.
Да ли Вас некада оптерећује очекивање да сваки нови пројекат мора бити већи, храбрији или необичнији од претходног будући да сте већ поставили високе уметничке стандарде?
– Пре свега, хвала вам на комплименту који ваше питање садржи. Ипак, никада нисмо размишљали о томе да сваки наредни пројекат мора да буде већи од претходног. Величина сама по себи није вредност којој тежимо. Неки од наших уметнички најиспуњенијих и за нас најзначајнијих наступа били су управо они најинтимнији и најкамернији, јер смо се кроз њих најдубље повезали међусобно и са публиком, истовремено показујући суштину нашег ансамбла. Одговорност свакако постоји, али не у смислу притиска да непрестано надмашујемо сами себе. Срећом, не оскудевамо идејама. Много више од питања шта ће бити следеће заокупља нас питање како ћемо то остварити на најбољи могући начин. Верујем да успех једног пројекта пре свега зависи од квалитета његове реализације. Када нешто не наиђе на онакав одјек какав смо очекивали, не тражимо разлог у публици, већ најпре преиспитујемо сопствени рад.
В. Бијелић