ПРЕХЛАДИЛИ СТЕ СЕ ОД КЛИМЕ? Лекари открили да ли смо се стварно разболели или је у питању РЕАКЦИЈА ОРГАНИЗМА на нешто сасвим друго! НИЈЕ РЕЧ О НИСКИМ ТЕМПЕРАТУРАМА
Да ли клима заиста може да вас разболи? Стручњаци објашњавају шта изазива главобољу и гребање у грлу, колико често треба чистити филтере и која температура је најбезбеднија.
Клима може изазвати иритације због сувог ваздуха.
Прљави филтери могу ширити прашину, полен и алергене и погоршати тегобе.
Стручњаци саветују да разлика између спољашње и унутрашње температуре буде до 6–8 степени.
У јеку лета и високих температура, стручњаци препоручују да се најтоплији део дана проводите у затвореном простору. Међутим, ни боравак у кући или канцеларији није увек пријатан без расхлађивања, па многи лето више не могу да замисле без клима-уређаја.
Ипак, готово свако познаје некога ко тврди да му клима не прија. Код неких се већ после десетак минута у расхлађеној просторији јављају главобоља, гребање у грлу, укочен врат или осећај прехладе.
Због тога се често поставља питање – да ли клима заиста може да нас разболи или је реч о још једном распрострањеном миту?
Можемо ли се заиста разболети од климе?
Према мишљењу стручњака, одговор није потпуно једноставан.
Др Вилијам Чекли, пулмолог, специјалиста интензивне медицине и професор, изјавио је за магазин Тиме да су истраживања показала како дуготрајан боравак у климатизованим просторијама може бити повезан са чешћим респираторним тегобама.
Најчешћи симптоми које људи пријављују су:
гребање у грлу
суве очи
суве усне
исушена кожа
Главни разлог није хладан ваздух, већ ниска влажност у просторији. Клима исушује ваздух, па се временом исушују и слузокожа носа и грла, као и кожа. Када природна заштитна баријера ослаби, организам постаје осетљивији на иритације.
Због тога многи имају утисак да су се "прехладили од климе", иако је заправо реч о реакцији организма на сув ваздух.
Важно је нагласити да клима сама по себи не изазива вирусне инфекције, попут прехладе, грипа или упале грла. За њих су одговорни вируси, а не расхлађен ваздух.
Много већи ризик од саме температуре представљају неодржавани филтери клима-уређаја.
Ако се не чисте редовно, у њима се могу накупљати:
прашина
полен
буђ
алергени
Када клима ради, све те честице поново доспевају у ваздух и могу изазвати или погоршати:
кијање
запушен нос
кашаљ
иритацију очију
отежано дисање
Посебно су осетљиве особе које имају алергије или астму, због чега је редовно сервисирање клима-уређаја важно не само за његов рад, већ и за очување здравља.
Нагла промена температуре може изазвати тегобе
Проблем није само хладан ваздух, већ и велика разлика између спољашње и унутрашње температуре.
Ако са спољашњих 35–37 степени уђемо у простор расхлађен на 18 или 19 степени, организам мора веома брзо да се прилагоди.
Код појединих људи то може изазвати:
главобољу
вртоглавицу
умор
напетост мишића
Још већи стрес за организам може бити излазак из веома хладне просторије на летњу врућину, што је нарочито ризично за децу и старије особе.
Како правилно користити климу лети?
Стручњаци саветују да клима никада не буде подешена на прениску температуру.
Препоручује се да разлика између спољашње и унутрашње температуре буде највише 6 до 8 степени. Тако се организам лакше прилагођава и смањује ризик од температурног шока.
То значи да, ако је напољу 35 степени, клима не би требало да буде подешена испод 27 степени.
Закључак
Клима-уређај не изазива прехладу нити вирусне инфекције, али може допринети непријатним симптомима ако је ваздух превише сув, филтери прљави или је температурна разлика превелика.
Уз редовно одржавање уређаја, умерено хлађење и избегавање наглих температурних промена, клима остаје један од најбољих савезника током летњих врућина, пише Лепа и срећна.