(ВИДЕО) ЦЕНТРАЛНИ КОМЕМОРАТИВНИ СКУП У МРКОЊИЋ ГРАДУ Вучић: Олује и погрома против српског народа више никад неће бити

У току је молитвени помен свештеника Српске православне цркве коју предводи патријарх српски Порфирије.

Обраћање председника Србије Александра Вучића

"Невенка Добрић је 9 месеци носила свог Синишу, родила га је, дојила, одгајала. Анђеоски очи зликовци су угасили. И никада никоме нису рекли за Синишине очи, никада никоме нису рекли за сузу и тугу мајке. Славили су то као велику победу".

"Ма колико жртава да имамо, увек смо ми криви.

Покушали су да нас убеде да смо ми Срби за то криви, не они који су их убили и протерали, већ ми. Многи од нас су то прихватили, многи од нас су у том погрому над истином учествовали. То је наша судбина била после Првог светског рата, 29 одсто од укупног становништа је Србија изгубила и помогла да онима који су били на страни окупатора, пређу на победничку страну, и Хрватима и Словенцима".

"Некако се заборавило, да од свих великих градова, ниједан други није био нападнут с почетка (Другог светског рата), само наш Београд. Родила се нова генерација Срба које се не плаше и не стиде и које неће да забораве очи Синише Добрића".

"Ја вам се вечерас обраћам последњи пут као председник Републике Србије". 

"Нисам се надао да ће то у тишини да прође и у Европи и у свету", рекао је Вучић говорећи о Јасеновцу и додао:

"Нисам ту у питању ја, у питању је истина".

"Није све почело 'Олујом'. Они оптужују Србију да је агресор. Па нису Срби растакали земљу, ви сте изазвали сукобе, а не Срби. И баш вас брига што лажете сваког дана".

"Јесте ли некад видели било кога из Загреба да је положио било који цвет на било који гроб српских жртава? Ругају нам се. Кад је почео сукоб у Хрватској, прво су очистили градове од стварне и праве српске елите. Усвојили своју квазиелиту као у Другом светском рату. А онда су дивни крајишки народ напали са свих страна и онда су нас још убеђивали да је наш Синиша Добрић кукавица па је отишао на трактору. Цео свет против крајишког народа".

"Извините Невенка што је Србија била слаба, а ми себи нећемо опростити Синишине очи и ваше сузе".

"Док се ја нешто питам, нећемо дозволити ни у Републици Српској нити било које територије Србије, неће бити 'Олује'. Србија је довољно снажна да сачува свој народ".

"Јесте ли чули чувену Туђманову реченицу са Бриона да 'Срби практично нестану'. Много сте Срба протерали, али ево нас опет у Мркоњић Граду, диже се српски народ и нова покољења долазе и никада вам више неће дозволити да их газите".

"Вечерас ћу као најискуснији председник Србије да укажем на вирове које желим да избегнете. Мир је увек добар за све. Најбрже растемо. Време и мир раде за нас. На неколико места сам чуо да 'чекају друго полувреме', али немојте, јер ми желимо мир".

"Срби су најстрадалнији народ у 20. веку".

"Ми смо се договорили пре 14 година. Био је против мене у кампањи. Рекао ми је после годину дана, 'више водиш рачуна о Србима него они пре тебе".

"Много је грешака и срамоте било око Српске Крајине деведесетих".

"У ЦГ живи процентуално више Срба него у БиХ. Да ли је БиХ признала Косово? Није, јер није дала РС и Бањалука. Да ли је признала Црна Гора? Јесте, прва, још 2008. Да ли је БиХ члан НАТО? Није зато што РС не да, јер следи Србију".

"Четири пута су у ЦГ изгласали декларације о геноциду. Хрватска није толико, не знам ни да ли је Тирана. Молио сам их кад су долазили у Београду, знам да нећете да мењате одлуку о Косову, али немојте да идете на прославу Олује. Да, да, кажу, водиће рачуна. Ево како воде рачуна. Похвалиће их неко сутра, отвориће можда још неки кластер".

"Желим свима у РС да вам се захвалим. Могли су да притискају РС колико хоће, а РС никад није оставила Србију на цедилу. Србија има обавезу да никад не остави РС на цедилу."

Обраћање Милорада Додика 

"Треба да знате да ово није протоколарни дан. Ово је место када говоримо истину и када захваљујући председнику Вучићу нешто што је било у забораву, заједно смо рекли да ћемо заједнички обележавати важне датуме. И прва од манифестација које смо организовали на мосту у Рачи управо је била посвећена егзодусу, погрому у Хрватској, из Хрватске Срба, а из, наравно, Републике Српске. Хоћу да кажем да је Хрватска извршила агресију на Републику Српску, улазећи на наш простор и вршећи погром и покољ наших људи. Хрватска коју овде памтимо као независну државу, која је иза себе оставила Јасеновац и многа страдања, која су сабрала готово милион српских жртава, од Крагујевца па све до Сремске Митровице и других стратишта које сутра обележавамо, и готово да нема дана да немамо неки парастос, па све до Брода на Дрини, Гаравица, коју смо само пре неколико дана обележили, где су усташе, локални Хрвати и муслимани, убили 12.000 Срба за три дана, свели их изнад Бихаћа и побили, тукли и убијали нас док нас нису, што каже народ, "сравнили са земљом". Срамота. Али један од тих пет, који је био најзлогласнији усташа, неки Капетановић, муслиман, је 1957. године постао члан општинског комитета партије, оне исте партије која је крила сав тај злочин и склањала га од јавности, а нама нудила ћутање, тражила од нас да ћутимо, да се стидимо, да ништа не говоримо, да носимо своје боли, јер смо ми наводно нешто криви зато што постојимо. Зато што нисмо хтели да их прихватимо, а и они који су прихватили лоше су прошли. Срби су поносан народ. Срби оплакују и поштују своје жртве, поштују и друге и туђе жртве. И то треба тако да остане. То је величина народа коме ја припадам, српског народа. Али они, ни једни ни други, ни трећи, никада то неће показати према нашим жртвама".

"Зар мали Добрић није довољан разлог да се укључе и све релевантне институције и мајци подаре тамо то што она тражи? Какви сте људи? Шта хоћете од нас? Зашто мислите да можете да Републику Српску и Србију вечно кињите, или да ћете кроз неку вашу "европску причу" нама испричати причу коју ви хоћете, да нас поново покорите, да кажете: "Да, бићете тамо, али ако ми кажемо." Не треба нам то ни Европска унија ни Европа. Као што су Олују организовали амерички стручњаци, као што данас знамо да је директно, са највишег врха тадашње Америке, дата сагласност да се Олуја спроведе, али имали су само један услов: брзо. Брзо. Да се не би побунили други на међународној сцени", рекао је Додик.

Милан Кнежевић се обратио речима:

"Данас бих био најпоноснији да у овом свом обраћању могу да се обратим и представницима црногорске владе Милојка Спајића, којима је било место овдје, на сећању на погром српског народа, етничко чишћење и геноцид који смо проживели два пута у једном веку. Био бих најсрећнији да поред ових светих грбова Републике Србије и Републике Српске буде и наш црногорски Алај барјак, или црногорски крсташ барјак, са којим смо заједно са браћом Србима из Србије и Републике Српске, откад је света и века, били у свакој победи и у сваком поразу. Нажалост, званична и обнарођена Црна Гора одлучила је да своју заставу и свој барјак однесе сутра у Загреб и да је стави поред шаховница, и тако још једанпут забоде нож у братско срце и братска леђа, и српском народу у и Републици Србији и Републици Српској".

"Ми, као Срби из Црне Горе, не можемо да се помиримо са овим велеиздајама које почињавају разне владе у 21. вијеку. Толико су издали нашу заједничку историју, заједничко памћење и заједничку духовност, да је доста за све наше мртве, за све живе и за све оне Србе који ће се родити у Црној Гори. Признали су 2008. године срце Србије, нашу свету земљу Косово и Метохију. Четири пута су нас прогласили за геноцидни народ".

"Још увек моје дете не почива у миру"

Невенка Добрић, којој је у "Олуји" убијен 12-годишњи син:

"Желим да се захвалим државном врху Србије на челу са председником Вучићем и државном врху Републике Српске на челу са председником Додиком. Хвала што се трудите да 4. август не остане само датум у календару".

Враћајући сећање на тај 4. август, Невенка је једва изговарала:

"Ни пуних 10 километара нисмо одмакли кад је хрватска војска пресекла пут и са 12 прострелних рана усмртила мог сина Синишу и свекра Петра".

"Храбре крајишке жене нису дозволиле да тело мог Синише остане тамо да га растргну звери. Синишу смо сахранили 5. августа, а касније смо га пренели у Сремску Каменицу. Мој свекар се и данас води као нестао".

"Пуних 30 година трагам за правдом. Још увек моје дете не почива у миру, јер су моје ране отворене. Ако мој Синиша није цивилна жртва рата, има ли уопште међу Србима цивилних жртава. Борићу се до краја живота".

Обраћање патријарха Порфирија

"Из године у годину сабирамо се на различитим местима да молитвама поменемо страдале у страшном прогону нашег народа са вековних огњишта названим 'Олуја'. Вечерас овде нећемо тражити нове речи у односу на већ изговорене, јер истина остаје иста".

"Наша изгнана браћа и сестре носили су у себи веру да их Господ није оставио. Сећамо се свих који су пре 31 годину напустили домове у непрегледним колонама. Овде нас је скупила жеља да одамо пошту жртвама. Молитва пред лице Божје узноси и лице жртве".

"Љуби ближњег свога као самога себе, љубите и непријатеље своје. Знамо да је човеку тешко да волимо противника и непријатеља. То могу само светитељи, али Христове речи показују нам пут".

"Осећам дужност и одговорност да позовем све нас духовне потомке великог светитеља (Светог Саве) да не постане нормално да се ближњи претвара у туђина".

"Позивам све нас да будемо изнад партикуларних интереса и да се издигнемо изнад подела и раздора".

У Републици Српској данас је Дан жалости. 

Током "Олује", операције хрватске војске и полиције, око 2.000 Срба је убијено или нестало, а више од 220.000 протерано из Хрватске са подручја некадашње Републике Српске Крајине.

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Србија и Република Српска заједно обележавају Дан сећања на страдале и прогнане Србе током акције "Олуја".

Комеморативном скупу присуствују и председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић, председник Српске Синиша Каран, председник Скупштине РС Ненад Стевандић, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, министри у Влади Србије као и министри у Влади Српске, представници Срба из региона.

Церемонији присуствују и народни посланици, представници војске, дипломатског кора, верских заједница, као и породица жртава и избегли Крајишници.