Бициклом кроз Војводину: Ловћенац (3) — У центру села Црна Гора у малом
Стара Железничка станица у Ловћенцу престала је да ради када су 2018. почели радови на прузи Нови Сад - Суботица а када је пруга прошле године пуштена у употребу старе станице у Ловћенцу и Малом Иђошу су напуштене а отворена је нова између ова два села.
Обишао сам зграду и затекао уобичејен призор када је о напуштеним станицама реч - документација разбацана по поду... Прелепо спирално дрвено степениште још је очувано и води ме на спрат, ту ме сачекују трагови боравка бескућника и миграната.
Центар села не оставља никакву дилему ко је овде колонизован: парк се зове “Цетиње” а до њега је Црногорско просвјетно друштво „Принцеза Ксенија”. „О Ловћенцу којег више нема, о људима и догађајима који не заслужују да буду заборављени” гласи реклама за књигу „Културни живот Ловћенца у 20. вијеку” истакнута у излогу. Књигу можете наручити од Мире по цени од 1.500 динара а цео приход остаје за рад ЦПД „Принцеза Ксенија”. Ту су и Црногорски културни центар, Црногорска библиотека и читаоница која “суботом и неђељом не ради”. Ту је и Црногорско спортско удружење „Црногорац” као и Удружење Црногораца Србије - „Крсташ”.
Да, и ту није крај: испред су бисте краља Николе Петровића (1841-1921) као и црногорског владике и књижевника Петра Другог Петровића Његоша (1813-1851). Ту је и монументални споменик палима у НОБ-у и жртвама фашистичког терора. Неизбежан је и Његошев цитат: „Благо томе што довјека живи - имао се рашта и родити”.
Табла на сеоској библиотеци каже да она носи име академика Митра Пешикана. У селу без биоскопа, позоришта и спортске дворане, око три хиљаде мештана разоноду и опуштање од свакодневних брига често проналазе у читању. Можда је зато ово једно од ретких војвођанских села у којем је библиотека опстала, фонд од 11.000 књига стално се обогаћује, а број читалаца расте. Библиотека тренутно има готово четири стотине чланова, а овде се редовно организују књижевне вечери и промоције, као и едукативна предавања и радионице за децу. Мештани са поносом истичу и да од 2019. сеоска библиотека носи име „Митар Пешикан”, у част најистакнутијем Ловћенчанину који је значајно утицао на развој српског језика. Ћерка Митра Пешикана, Јелена Пешикан Кузмановић, библиотеци је поклонила готово седам стотина књига из заоставштине истакнутог лингвисте. Међу највреднијим издваја се фототипско издање прве штампане књиге на српскословенском језику из 15. века, а највише дела је из области филологије, књижевности и уметности.
Митар Пешикан је био члан Српске академије наука и уметности, бавио се питањима лексикологије и књижевног језика, а његовим животним делом сматра се Правопис српскога језика из 1993. у издању Матице српске.
Радован дао селу име Ловћенац
На зиду Црногорског културног центра стоји спомен-табла посвећена Радовану С. Стевовићу, револуционару, публицисти и песнику (1910-1989), носиоцу Партизанске споменице 1941. и једном од вођа колонизације Црногораца у Ловћенац као и човеку који је селу дао ново име.
2015. године поводом обележавања седам деценија од насељавања Црногораца у Војводину и 70 година од победе над фашизмом у Ловћенцу је откривена спомен плоча и премијерно промовисана књига Радована Стевовића „Биографија једне жене“.
Радован Савов Стевовић је рођен 1910. године у селу Кобиљи До у Цуцама у Катунској нахији, a oбјавио је књиге: „Трагом борбе пролетера”, “Пјесме”, “Поема о сеоби”, “Ратницима палим за слободу” и “Пјесме за дјецу”, а роман “Биографија једне жене” оставио је у рукописној заоставштини свом најмлађем детету Загорки.
Након Другог светског рата Радован Стевовић је био одговорни руководилац са којим су путовали колонисти, па његово казивање у књизи истовремено представља аутентично сведочанство о приликама и времену у којима је вршена сеоба Црногораца у Војводину.
Како у Секићу пре Другог светског рата није било много Срба, није било ни потребе за православном црквом у селу. После рата, колонизовани Црногорци су били у највећем проценту комунисти и атеисти па потребе за црквом ни тада није било. Све је почело са састанком одржаним 9. септембра 2002. у просторијама МЗ Ловћенац, како пише на својој страници на интернету мештанин Жељко Попивода. Убрзо је организована прва моба 28. децембра 2002. како би се простор на којем ће нићи будућа црква очистио и уредио а пар дана касније, пред Божић 2003. и прво налагање бадњака. Ускоро је основан Одбор за изградњу храма СПЦ у Ловћенцу а први грађевински радови 12. априла 2003. Звоно је освештано и постављено на Бадњи дан 2004. Одбор је имао свој билтен „Образник“ а организовани су и часови веронауке.
13. новембра 2004. освештан је темељ храма, октобра 2005. су почели радови на зидању храма а 2. новембра 2008. црквену општину је посетила делегација Митрополије црногорско-приморске. 1. августа 2010. освештан је и постављен крст на храм. Црквена општина је у то време издавала и свој билтен „Парохијско писмо“. Службе у цркви су редовне: свакодневно се служи јутрење и вечерње; недељом, празником, на црвено слово служи се литургија. Храм је посвећен Светом Петру Цетињском а црквена слава је 31. октобра. Црквена општина Ловћенац обухвата три насеља Ловћенац, Фекетић и Мали Иђош.
Роберт Чобан
