Бициклом кроз Војводину: Мали Иђош — бачко место где се мађарска и српска историја преплићу на сваком кораку
На овом месту су грађани Малог Иђоша прихватили избеглице из Мађарске након Револуције 1956”, пише на табли на зиду на Дому културе Петефи Шандор у центру места.
Поред Битке код Малог Иђоша 14. јула 1849. о којој сам писао у прошлом наставку, ово место је било укључено тако и у још један значајан датум мађарске историје.
До ње је и табла са подужим списком мештана Малог Иђоша погинуих у Првом светском рату. А одмах поред и табла на којој пише: „У спомен нашим херојима палим у ослободилачким борбама народа” са 29 имена. Није назначено о којим “борбама народа” је реч. После иду још три имена за које се каже да су погинули “...у догађајима који су уследили након 17. августа 1990.”
На згради Општине Мали Иђош виси пет застава – српска, застава мађарске заједнице у Србији, застава црногорске заједнице у Србији, као и две заставе Војводине – традиционална и савремена
На згради Општине Мали Иђош виси пет застава - српска, застава мађарске заједнице у Србији, застава црногорске заједнице у Србији (због суседног Ловћенца и његових Црногораца) као и две заставе Војводине - традиционална и савремена.
Стижем и до Ватрогасног дома на којем мађарском и српском пише „ДВД Маронка Карољ”. Према монографији објављеној поводом 145-годишњице друштва, становници Малог Иђоша су још 1873. године одржали састанак ради организовања противпожарне заштите, изабрали привремено руководство и саставили статут. Након његовог одобрења 21. јуна 1874, друштво је почело званично да постоји. Већ при оснивању имало је 133 члана. Маронка Карољ по којем је ДВД добило име био је један од иницијатора покретања друштва.
2004. “ДВД Маронка Карољ” је потписало су споразум о сарадњи са Добровољним ватрогасним друштвом Свети Флоријан из Пустамергеша и од тада сваке године унапређују сарадњу. У дворишту Ватрогасног дома је и кип Светог Флоријана, католичког свеца који се сматра заштитником ватрогасаца.
У поменутом Дому културе смештено је и културно-уметничко друштво „Петефи Шандор“ у Малом Иђошу регистровано је 18. децембра 1974. према подацима из званичних регистара удружења. Међутим, сама културна традиција организована око „Петефи Шандора“ у Малом Иђошу је знатно старија. Према подацима о Мађарском културном центру „Петефи Шандор“, локална заједница је још током 1950-их година основала Дом културе и културне активности које су касније прерасле у данашње друштво и културни центар.
Руине летњиковца породице Пеце
На изласку из Малог Иђоша према Ловћенцу, са десне стране, поред пута, налази се костур грађевине која би из даљине могла личити на остатке неке католичке цркве или манастира у Енглеској.
Реч је заправо о летњиковцу породице Пеце старом тек нешто више од једног века. Летњиковац у Малом Иђошу су изградили Петар Пеце и његов брат Ернест 1923. године и по свим елементима припада вишој групи сличних мањих зграда богатијих породица које су могле себи приуштити нешто другачију и бољу кућу за становање. Архитектонски елементи који су примењени, бочна кула са једним од улаза, пространа тераса са улазом, степеништем и оградом, низ полукружних и четвртастих отвора за прозоре, украсна керамика и окулуси, одишу еклектичким елементима архитектуре са почетка 20. века.
Данас је летњиковац потпуно руиниран и не служи ничему, остала је само кула са годином изградње и пар стубова који подсећа да је овде некада живела једна имућна породица. Са њега је однесена скоро сва грађа. Служи за место за пиће и окупљање младих из Малог Иђоша.
Најстарији плесни ансамбл носи назив „Rizgetős” прославио је прошле године прославио 30 година постојања. Сваке године учествује на фолклорној манифестацији „Guönguösbokréta”. Овај ансамбл сврставају међу десет најбољих мађарских ансамбла народних игара. Имају бројне наступе у земљи и иностранству. Поред ансамбла одраслих делују и две дечје групе, под називом „Гарагулyа” и „Крајцáрка”.
Унутар КУД-а постоји и певачка група и певачки дует друштва, под називом „Szajkó”, секција „Марципан” која је кружок пријатеља деце који негује дечје игре, народне обичаје па чак и учествује у осмишљавању дечјих игара као и оркестар “Домбош” чији се репертоар се углавном састоји од озбиљне музике. Секције КУД-а сваке године својим приредбама обележавају Дан села, Божић, 15. март и друге значајне догађаје.
