Борба против старења почне још пре рођења: Тајна дуговечности не крије се само у генима и исхрани
Тајна дуговечности не крије се само у генима и исхрани – истраживачи сматрају да темеље дугог и здравог живота треба постављати већ током трудноће и у најранијем детињству.
Наука о дуговечности последњих година постала је једно од најдинамичнијих подручја медицинских истраживања. Циљ више није само продужити животни век, већ омогућити да људи што дуже живе здраво, без хроничних болести и губитка физичких и менталних способности.
Међутим, међународни тим научника сада сматра да се истраживања превише усмеравају на одрасле и старије особе, када су многе промене у организму већ настале. У раду објављеном у часопису Nature Health предлажу потпуно нов приступ – да превенција старења почне још пре рођења.
Истраживачи предлажу оснивање међународног конзорцијума Prosper (Педијатријска истраживања за оптимално трајање здравља и отпорност у раном узрасту), који би проучавао факторе који утичу на здравље од периода пре зачећа, преко трудноће и детињства, па све до старости.
– Медицина здраве дуговечности до сада је углавном била усмерена на одрасле, када су молекуларне и ћелијске промене повезане са старењем већ нагомилане. Тако се пропушта прилика да се на њих утиче много раније – наводе аутори студије.
Од лечења до превенције
Један од главних циљева конзорцијума Prosper јесте развој дијагностичких и терапијских метода прилагођених различитим животним добима, које би постале део редовне здравствене заштите трудница и деце.
Тако би медицина постепено прешла са лечења већ насталих болести на њихово благовремено спречавање.
Иако је пројекат још у раној фази, његови аутори верују да би могао да промени начин на који медицина посматра старење и дуговечност.
– Повезивањем дисциплина које су до сада деловале одвојено можемо пратити читав ток биолошког старења – од његових најранијих почетака до позних година живота – закључују истраживачи.
Научници истичу да се биолошки показатељи старења који се користе код одраслих не могу једноставно применити на децу. Оно што код старијих указује на пропадање организма, код најмлађих може бити знак нормалног раста и развоја.
Због тога је, како наглашавају, потребно развити нове биомаркере и моделе који ће бити прилагођени сваком животном добу.
Према њиховом мишљењу, биолошка старост код деце не одражава нагомилана оштећења, већ степен развоја и отпорност организма.
Циљ више није само продужити животни век, већ омогућити да људи што дуже живе здраво, без хроничних болести и губитка физичких и менталних способности
Аутори уводе и нови појам – „пикспен“ (peakspan), којим означавају период живота када су човекове физичке и менталне способности на врхунцу.
Тај концепт помера фокус са питања колико дуго живимо на то колико година живота проводимо у најбољем здрављу и пуној животној снази.
Да би то било могуће, научници предлажу праћење генетских, молекуларних и клиничких података током читавог живота, како би се ризици од болести препознали много пре него што се појаве симптоми.