ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ У БИБЛИОТЕЦИ САНУ Какви су били живот и прикљученија великог српског трибуна?

Изложени су одабрани документи, фотографије, књиге и друге архивалије из збирки САНУ, које сведоче о животу једног од најзначајнијих политичких вођа Срба у Аустроугарској, адвоката, новинара и градоначелника Новог Сада, те оснивача и вође Српске народне слободоумне странке. Као истакнути борац за грађанска и национална права, оставио је снажан траг у политичком и културном животу Срба у 19. веку.

Два пута је тамничен због „подривања државног поретка и деловања против интереса Угарске, наводно подстичући побуну”. Године 1878. осуђен је чак на вишегодишњу робију. У затвору је провео око три године, а услед тешких услова здравље му је озбиљно нарушено. Због болести је помилован и пуштен 1879, али се никада није потпуно опоравио. Милетић је сахрањен у породичној гробници на Успенском гробљу, а  Нови Сад му се одужио подизањем импозантног споменика на Тргу слободе 1939. године, чији је аутор Иван Мештровић.

Пре равно век објављен је и посебан број Летописа Матице  српске – Споменица  Светозару Милетићу у којој су сабрани бројни записи великог народног трибуна и о њему. Између осталог, Споменица доноси Милетићев текст из 1864, објављен у Србском Дневнику, поводом прве скупштине Матице српске у Новом Саду по њеном пресељењу из Пеште. 

„Ми имамо три главне потребе народне, за које средства набављаги морамо, имамо потребу, да се оснује у средини нашој заведење, у ком би се правно-политичке, по могућству и филолошко-историјске науке на српском језику предавале, и то и ствари, и народа, и језика нашег ради, с тим ћемо добити бољих наученика српских; имамо потребу да се књижевност српска потпомогне и одржи, с тим ће се образованост целог народа унапредити, и они бољи наученици српски добиће више поља за радњу своју: имамо потребу, да народ наш има онаку школу живота пред очима, као што је други народи у представљању поетичних умотворина својих и страних врстних људи имаjy – прво зовемо Правном Академијом, друго Матицом Српском, треће Позориштем Народним”, писао је Милетић .

Иначе, није згорег подсетити на то да од отварања реновиране Библиотеке САНУ марта 2017. године она поставља камерне изложбе са грађом из својих збирки. Изложбе се организују поводом јубиларних годишњица рођења чланова Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности (САНУ), као и поводом значајних јубилеја из српске науке и културе. 

Изложбу ће публика моћи да је погледа до 28. августа, саопштили су организатори. Изложбе у Библиотеци САНУ отворене су за посетиоце радним данима од 8 до 16 часова.                 

М. С.