ВЕЛИКИ ПРЕОКРЕТ У ИСХРАНИ Мање протеина могло би да значи дужи и здравији живот
Смањен унос протеина могао би да буде кључ за дужи и здравији живот, показују резултати новог истраживања које доводи у питање једну од најчешћих претпоставки о здравом начину живота, наводи се у објављеној студији америчких научника.
Од протеинских прашкова до енергетских плочица, тренд у оквиру којег људи уносе велике количине протеина, постао је један од највећих велнес трендова деценије, али како светска популација стари, ново истраживање указује на то да би смањен унос протеина могао да буде бољи пут ка дужем и здравијем животу, преноси Јуроњуз.
Након анализе више од 300 студија, истраживачи са америчког Универзитета Висконсин-Медисон, открили су да, иако званичне препоруке често саветују исхрану богату протеинима, нови докази указују на то да смањење уноса протеина заправо може да умањи ризик од болести повезаних са старењем, као што су дијабетес и рак. “Апсолутно је јасно да протеини доносе користи када је реч о расту мишића и реакцији на вежбање код активних појединаца”, изјавио је аутор студије, Дадли Ламинг. Он је додао да с обзиром на то да већина људи током живота највише времена проводи седећи, многи вероватно уносе више протеина него што им је заиста потребно, а што вероватно има негативне последице по здравље. Студија је показала да исхрана са ниским садржајем протеина побољшава метаболичке функције тако што смањује количину масног ткива, повећава потрошњу енергије и побољшава стабилност нивоа шећера у крви.
Одређене групе треба да избегавају ограничавање уноса протеина, укључујући труднице и децу у развоју
Овај ефекат је углавном последица деловања “заштитног хормона” под називом ФГФ21, чији се ниво повећава када је унос протеина низак и који помаже телу да ефикасније троши енергију. Истраживачи су открили и да мањи унос протеина помаже телу да пређе у режим “обнове и чишћења”, познат као аутофагија. Студија, ипак, наглашава да исхрана са ниским садржајем протеина није погодна за све.
Одређене групе треба да избегавају ограничавање уноса протеина, укључујући труднице и децу у развоју којима су протеини неопходни за раст, као и старије особе и оне који се опорављају од тешких повреда. Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) и Светска здравствена организација (СЗО) одредиле су референтни дневни унос протеина за општу популацију на 0,83 грама по килограму телесне тежине.