ОВО У СЕПТЕМБРУ НЕ ТРЕБА РАДИТИ: Стари су веровали да тако призивате несрећу и терате новац из куће
Септембар је месец бројних народних веровања, а наши преци су сматрали да неке ствари у овом периоду никако не треба радити јер могу донети несрећу, сиромаштво и лошу срећу.
Септембар је прелазни месец, на граници између врелог лета и мирније, хладније половине године. Док се природа полако припрема за починак, а дани постају краћи, наши преци у тим променама нису видели само смену годишњих доба.
У шуштању лишћа, сазревању плодова и понашању животиња тражили су знаке и поруке, стварајући неписана правила о томе шта ваља, а шта не ваља чинити.
Та веровања, дубоко укорењена у ритму природе и земље, преносила су се с колена на колено, а нека од њих и данас живе у народном памћењу.
После Преображења не ваља се купати у рекама и језерима
Једно од најпознатијих веровања односи се на купање у отвореним водама.
Иако се забрана традиционално везује за Преображење Господње, 19. августа, у народном веровању она се често протезала и на септембар.
Веровало се да се тада „преображавају и гора и вода“, односно да реке и језера постају хладнији, непредвидивији и опаснији.
Стари су говорили да улазак у воду након тог периода може донети болест и несрећу. Практично објашњење је једноставно – са нижим температурама расте ризик од прехладе и других здравствених проблема, али је народна традиција томе придавала и мистично значење.
Остављена летина призива сиромаштво
Септембар је време бербе и убирања плодова. Виногради су пуни грожђа, бере се кукуруз, ваде кромпир и други плодови земље.
Оставити летину да пропада на њиви сматрало се не само расипништвом већ и непоштовањем природе.
Веровало се да онај ко не цени оно што му је земља дала може наредне године бити кажњен лошијим родом, сиромаштвом и несташицом.
Зато су се плодови пажљиво сакупљали, а храна се није олако бацала.
Не игноришите знаке које шаље природа
Наши преци нису имали савремене временске прогнозе, па су пажљиво посматрали природу и на основу ње покушавали да предвиде каква ће бити зима.
Веровало се, на пример, да ако лишће дуго остаје на дрвећу, следи дуга и оштра зима. Ако су птице селице слабе и мршаве, очекивала се блажа зима, док је грмљавина у септембру у појединим крајевима сматрана наговештајем добре и плодне године.
Посебно значење приписивано је и понашању животиња. Сове су у неким традицијама сматране весницима несреће, док су вране доживљаване као гласници између светова.
Не започињите велике послове
У многим крајевима веровало се да почетак јесени није добро време за започињање великих животних подухвата, попут градње куће или покретања новог посла.
Објашњење је лежало у симболици природе која се у јесен повлачи и припрема за зиму.
Као што природа „успорава“, тако се веровало да и послови започети у то време неће имати дуг век.
Јесен је зато била више време за завршавање започетог и убирање плодова рада него за нове почетке.
Купине после 29. септембра и хлеб окренут наопако
Септембар је и време дивљих плодова, али су и ту постојала бројна веровања.
Према старој британској традицији, купине не треба брати после 29. септембра. Легенда каже да је арханђел Михаило тог дана протерао Луцифера из раја, а он је, павши у грм купине, проклео њене плодове. Иако је реч о легенди, постоји и практично објашњење – крајем септембра купине често постају презреле, горке или склоне буђи.
Слична су била и веровања везана за хлеб, који је одувек био симбол благостања и опстанка. У Француској се, на пример, сматрало несрећом ставити хлеб на сто окренут наопако, док се у Украјини мрве нису бацале у смеће како се не би „призвала глад“.
Сва ова веровања данас се углавном посматрају као део народне традиције и фолклора, али истовремено откривају колико су наши преци поштовали природу, храну и смену годишњих доба.