ШТА СЕ ЈЕДЕ У ШКОЛАМА ОД ЈАПАНА ДО ФРАНЦУСКЕ Неки ђаци добијају ручак какав бисмо пожелели и за себе

Оно што се налази на школском столу у великој мери зависи од земље, културе и начина на који је организована исхрана ученика.

Према подацима Светског програма за храну (WFP), најмање 466 милиона деце у свету данас учествује у некаквом програму школских оброка. Број деце обухваћене таквим програмима порастао је за готово 80 милиона у односу на 2020. годину. Школски оброк притом није само питање глади - за многу децу он је важан део свакодневне исхране, а државе га све више користе и као алат за побољшање здравља и прехрамбених навика.

Но садржај тањира разликује се готово једнако као и саме земље.

У Јапану се ручак једе као део школског дана

Јапан има један од најпрепознатљивијих система школске исхране. Ученици у многим школама добијају припремљен, уравнотежен оброк који се најчешће састоји од неколико компоненти - на пример, пиринча, супе, рибе или другог извора протеина те поврћа.

Посебност јапанског система није само у томе што деца добијају кувани оброк. Ручак је повезан и са учењем о исхрани, одговорности и култури једења. Ученици у неким школама учествују у послуживању хране и поспремању након оброка, па школска исхрана постаје део свакодневне наставе и школских навика.

Такав приступ показује да школски ручак не мора бити само пауза између два часа. Може бити и прилика да деца науче шта једу, одакле храна долази и како изгледа уравнотежен оброк.

Од француских мензи до индијских кутија за ручак

У Француској школски ручак често изгледа попут правог оброка у неколико следова. На јеловнику се могу наћи поврће или салата, главно јело, прилог, сир или млечни производ те воће или десерт. Нагласак је на разноликости и намирницама које су део француске прехрамбене културе.

У Француској школска кантина (la cantine) није само место на којем деца на брзину нешто поједу, већ се сматра делом њиховог образовања. Ручак је осмишљен тако да деца кроз свеже припремљене оброке од више следова уче о култури исхране, правилној исхрани и упознавању различитих укуса.

Према законским правилима, традиционални јеловник од четири следа - предјело, главно јело, сир и десерт - мора редовно укључивати еколошки и локално набављене намирнице те задовољити строге прехрамбене стандарде.

Јела попут moules-frites, односно дагњи куваних на пари са зачинским биљем и послужених с хрскавим помфритом, децу одмалена упознају са свежим морским плодовима, разноврсним укусима и локалном кулинарском традицијом. На тај начин развијају однос према храни и навику уживања у квалитетно припремљеним јелима.

Овај снимак настао је у једној јавној основној школи у француској регији Горња Савоја, где око 500 ученика узраста од 6 до 11 година свакодневно једе овако припремљене, свеже оброке.

У Индији је слика другачија. У многим школама деца добијају топле оброке кроз државне програме исхране, док део ученика у школу доноси сопствени tiffin - металну или пластичну кутију са храном припремљеном код куће. У њој се могу наћи пиринач, дал, поврће, чапати или друга јела карактеристична за регију из које дете долази.

Разлике нису само ствар укуса. Школски оброци у многим земљама имају и важну социјалну улогу. За децу из сиромашнијих породица школа може бити место на којем ће добити један од најважнијих оброка у дану. UNICEF и WFP управо зато школску исхрану сматрају важним делом борбе против неухрањености, али и начином да деца добију квалитетнију исхрану током школског дана.

У Италији тестенина, у Финској супа и салата

Школски оброци разликују се и међу европским земљама. У Италији се на школским јеловницима често могу пронаћи јела попут тестенине или пиринча, поврће, воће и други једноставни оброци прилагођени деци. У Финској је школски ручак традиционално организован тако да ученици свакодневно имају право на бесплатан топли оброк, уз који се често послужују салата, хлеб и млеко или вода.

У Шведској такође постоји дугогодишња традиција бесплатних школских ручкова, а јеловници укључују разноврсна кувана јела, поврће и вегетаријанске опције.

Разлике су видљиве и изван Европе. У Јужној Кореји школски ручак често укључује пиринач, супу, поврће и неколико мањих прилога, док се у Сједињеним Америчким Државама на тацни могу наћи сендвичи, тестенина, пица, воће и поврће. Упркос великим разликама, циљ је углавном исти - деци обезбедити оброк који ће их заситити и обезбедити им енергију за остатак школског дана.

Негде су на тањиру воће и поврће, а негде и даље има превише прерађене хране

Иако се школски програми широм света све више усмеравају на квалитетнију исхрану, ситуација није идеална свуда. Глобално истраживање школских програма исхране показало је да већина програма нуди бар неке нутритивно вредне намирнице: махунарке се појављују у 76 одсто програма, лиснато зелено поврће у 69 одсто, воће у 61 одсто, а јаја у 46 одсто програма.

Истовремено, део школске понуде укључује и мање пожељне намирнице. Прерађено месо нуди се у четвртини анализираних програма, слаткиши и сладолед у око петине, а пржена храна такође у готово петини програма. У 14 одсто програма доступна су и заслађена пића.

То је посебно важно у тренутку када се прехрамбене навике деце мењају. UNICEF је објавио да је 2025. глобална преваленција гојазности међу децом школског узраста и адолесцентима први пут премашила преваленцију неухрањености у облику премале телесне тежине. Истовремено су деца све више изложена јефтиној и агресивно оглашаваној ултрапрерађеној храни и заслађеним пићима.

Зато школски ручак данас није само питање тога хоће ли дете бити сито до краја наставе. Он може обликовати прехрамбене навике које ће дете носити са собом годинама. Од јапанске чиније пиринча и супе, преко француског вишеделног оброка до индијског tiffina, оно што деца једу у школи често говори много и о култури, али и о томе колико нека држава озбиљно схвата исхрану најмлађих.

Index.hr