МЕЂУНАРОДНИ ДАН ОЧУВАЊА ОЗОНСКОГ ОМОТАЧА ОБЕЛЕЖАВА СЕ 16. СЕПТЕМБРА Планета враћа свој природни штит против ултраљубичастог зрачења

Пре више од четири деценије, 1985. године, потписана је Бечка конвенција којом је међународна заједница први пут одлучила да заједнички делује како би сачувала озонски омотач и заштитила планету од штетног УВ зрачења. Само две године касније, 1987. усвојен је Монтреалски протокол – историјски споразум који је постепено укинуо употребу хлорофлуороугљеника (ЦФЦ) и других хемикалија одговорних за стварање рупа у озонском омотачу.

Научници су током 1970-их година открили да људске активности и индустријски гасови полако уништавају стратосферски озонски слој. Средином 1980-их потврђено је постојање огромног оштећења изнад Антарктика – познатијег као „озонска рупа“. Реагујући на опасност, светске вође и научници су 16. септембра 1987. године потписали Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач. Генерална скупштина Уједињених нација је 1994. године донела одлуку да се овај датум прогласи званичним празником екологије, а прва глобална прослава одржана је 16. септембра 1995. године. Значајно је што је Монтреалски протокол једини споразум Уједињених нација у историји који су ратификовале баш све државе на свету – укупно 198 чланица. Кроз акције које овај дан промовише, успешно је укинуто 99 одсто свих супстанци које оштећују озон (попут хлорофлуороугљеника - ЦФЦ) које су се некада масовно користиле у фрижидерима и спрејевима.

За разлику од многих других еколошких проблема, прослава овог дана слави стварне резултате. Научни подаци потврђују да се озонски омотач обнавља. Очекује се да се изнад већег дела планете врати на ниво пре 1980. године до средине овог века, док ће се изнад Антарктика потпуно зацелити око 2066. године. Фокус прославе последњих година стављен је на енергетски ефикасно и одрживо хлађење. Без акција које овај дан велича, живот на Земљи био би озбиљно угрожен.

Озонски омотач је део Земљине атмосфере и представља „последњу линију одбране“ од штетних утицаја. Мада релативно танак, он је услов за опстанак живота на Земљи.. Иако настаје под утицајем сунчеве светлости, озон се истовремено и разграђује, те је ово веома динамичан молекул који се константно раствара и ствара. Озон је једина супстанца у атмосфери која има могућност апсорпције штетних ултраљубичастих (УВ) зрачења и уколико би нестао, УВ зраци би на Земљи потпуно променили генетски материјал и онемогућили процес фотосинтезе. А без ње нема биљног света, а самим тим ни животињског, ни људског.

Једна од најкарактеристичнијих промена на озонском омотачу су озонске рупе. Мада се заправо не ради о стварним рупама, већ истањеном делу омотача, овај назив се усталио. Њих узрокују супстанце заједничким именом назване ОДС (озоне деплетинг субстанцес), а које су производ људских делатности. Пре свега ради се о фреонима – гасовима из расхладних уређаја, халонима, супстанцама које садрже апарати за гашење пожара, метил бромидима, однонсно у пестицидима који се примењује у пољопривреди, као и бројним растварачима. Поред ових хемијских, постоје и природни узрочници озонских оштећења, мада су њихови утицаји мањи и краткотрајнији. То су велике природне катастрофе, као што су ерупције вулкана и пожари, којих, нажалост, има све више, а једна од последица су и све изразитије суше.  

Очување озонског омотача повезано је и са  циљевима одрживог развоја УН и хитне акције у борби против климатских промена и њихових последица. Колико је важно заједничко деловање на свим нивоима, показују и  овогодишњи масовни пожари, који су погодили и наш регион. Они су једним делом последица суше и екстремно високих температура, али и негативног утицаја људи.

Опоравак озонског омотача је велики успех, али исто тако доказује и нешто важно кад се погледа у будућности, а то је како да се човечанство носи са другим глобалним изазовима у животној средини. Порука и овог 16. септембра је јасна - када се људи и земље широм света удруже, уједињени заједничким циљем, могу решити наизглед немогуће проблеме и само заједничким деловањем могу се постићи жељени резултати и савладати еколошки изазови и проблеми, а тиме сачувати планета и живот на њој.