АИ КОРИСТЕ ЗА ПРЕВАРЕ У Србији се досетили, имитирају брендове помоћу вештачке интелигенције

Сајбер криминалци постали су толико вешти у реплицирању идентитета брендова и коришћењу вештачке интелигенције (АИ) за масовно спровођење превара, да корисници више не могу да разликују легитимну од лажне комуникације брендова.

Истраживање компаније Касперскy показује да су многи постају жртве ових превара више пута, као и да су неки преварени чак пет пута.

Имитирање брендова сада је међу три најчешћа типа превара путем комуникационих платформи широм света, што потврђују и резултати истраживања из Србије (33,2 одсто).

Поред финансијских и емоционалних последица по појединце, ове преваре дугорочно нарушавају односе са корисницима и њихову интеракцију са брендовима.

Подаци представљају озбиљно упозорење за брендове који послују у данашњем дигиталном окружењу.

Огромна већина (99 одсто) потрошача наводи да, након што су били жртве преваре, више не верује ни једном долазном обавештењу путем комуникационих канала.

То указује на готово потпуни губитак поверења у дигиталне комуникационе канале које брендови свакодневно легитимно користе за контакт са корисницима.

Овакав ниво скептицизма није без основа, јер су потрошачи  свакодневно затрпани порукама, од којих су многе осмишљене тако да делују веродостојно и стварају осећај хитности.

Опрезни потрошачи свих генерација, ипак, постају жртве превара.

Огроман број порука ствара неизбежне безбедносне пропусте, омогућавајући да лажне поруке прођу неопажено и успешно наведу људе да уступе своје личне податке и новац.

Преваре путем комуникационих платформи више нису ретки или изоловани инциденти.

Алармантно је што скоро шестина погођених потрошача (16,4 одсто) наводи да је преварено три или више пута, док се код просечне жртве последњи инцидент догодио у претходних шест месеци.

Оваква учесталост одржава зачарани круг у којем неповерење наставља да расте, док изложеност преварама и ризик од њих остају високи.

Од кључног је значаја то што се ове преваре одвијају управо путем канала на које се брендови и потрошачи највише ослањају.

Истраживање показује да 38,4 одсто превара у Србији почиње на WhatsApp-у, затим следе преваре путем Facebooka (32 одсто) и SMS-a/iMessage-a (27,2 одсто).

Штавише, готово две трећине превара (63 одсто) одвија се на више платформи пре него што жртве схвате шта се догађа.

Овакав приступ који обухвата више платформи повећава веродостојност преваре и отежава њено препознавање.

Будући да се легитимне и злонамерне поруке појављују у истим окружењима, често у сличном формату и у слично време, потрошачи су принуђени да доносе процене без јасних или довољно снажних сигнала који би указивали на поузданост комуникације.

Према истраживању, две трећине испитаника у Србији (66 одсто) верује да је АИ имао улогу у превари којој су били изложени, укључујући поруке написане уз помоћ вештачке интелигенције (45,2 одсто), синтетичке гласове или деепфаке визуелне садржаје (46,4 одсто), осмишљене тако да звуче и изгледају природно.

Док брендови улажу милијарде у АИ како би унапредили корисничко искуство и комуникацију, преваранти користе исту технологију да поткопају те напоре, креирајући интеракције које су подједнако, ако не и више, убедљиве, правовремене и веродостојне.

Истраживање је спроведено у 12 земаља.