ПРЕРАНО ЈЕ ОТИШАО, АЛИ ЊЕГОВА УМЕТНОСТ И ДАЉЕ ПРОВОЦИРА Ретроспектива Сорина Ончуа у клубу „Трибина младих”

Премијерно, ова поставка приређена је током јула у простору FABER у Темишвару и представљена је као прва велика ретроспектива Ончуовог рада, уприличена тачно десет година после његове преране смрти. 

Сорин Ончу је рођен 1980. у Панчеву, а Средњу уметничку школу „Богдан Шупут“ завршио је у Новом Саду, од 1995. до 1999. Потом одлази у Темишвар, где студира сликарство, завршава мастер из сликарства, затим мастер из европских културних политика и докторира визуелне уметности. 

Ретроспектива покушава да обједини две стране његовог деловања које су код Ончуа тешко раздвојиве — уметничку и активистичку. Организатори изложбе су га описали као једног од пионира квир културе и активизма у Румунији и аутора чији се рад налази у самом средишту политички ангажоване румунске уметности после 2000. године. 

Његов тематски распон био је прилично широк: дискриминација, хомофобија, национализам, миграције и границе, однос политике и цркве, екологија и климатске промене, институционална моћ и европска политика. Румунски визуелни уметник и кустос Космин Хајаш сврстава Ончуов рад у протестну и социјално-критичку уметност, уз везе са концептуализмом, минимализмом и духом Флуксуса. 

Кустоскиња изложбе Валентина Јанку пише да је сопствено искуство „странца“, који је морао да регулише боравак у Румунији, Ончу претварао у полазиште за уметност која преиспитује границе, миграцију и европску идеју једнакости. Он се, другим речима, није бавио „периферијом“ само географски, већ и као друштвеним положајем оних који остају изван центра политичке, националне или сексуалне норме.             

М. С.