КОНАЧНО ЈЕ ДОШЛО ВРЕМЕ ЗА СПОМЕНИК
„ТРАГ У БАКРУ“ ОТКРИВА ДЕЛО ВЕЛИКАНА СРПСКЕ КУЛТУРЕ Поводом 300 година од рођења Орфелина, изложба у ИК „Прометеј“
Поводом три стотине година од рођења Захарија Орфелина, Новосадски клуб приређује изложбу „Траг у бакру“, посвећену једној од најсвестранијих личности српске културе XVIII века.
Изложба ће бити отворена данас у 19 часова, у Галерији Издавачке куће „Прометеј“ у Новом Саду, а у програму учествују сликар и музејски мислилац др Данило Вуксановић, књижевник мр Зоран Суботички и председник Новосадског клуба Зоран Колунџија.
Јубилеј је, како истичу у Новосадском клубу, прилика не само за подсећање на Орфелиново дело већ и за ново сагледавање места које оно заузима у три века српске културе.
Песник, писац, историчар, бакрорезац, калиграф, картограф, преводилац, редактор и издавач, Орфелин је припадао оној реткој врсти стваралаца чији се рад не може свести на само једну област. Покретао је часописе, састављао уџбенике, писао о историји, вину и лековитом биљу, израђивао карте, портрете, ведуте и религиозне композиције, док његово велико дело посвећено Петру Великом показује амбицију аутора који је сопствени рад мерио европским мерилима.
– Орфелин није човек који је чекао да му неко други створи културне институције, обезбеди услове или одреди границе његовог посла. Он је радио оно што је његовом времену недостајало. Када није било довољно књига – писао их је. Када није било часописа – покренуо га је. Када је требало нешто показати сликом – резао је бакар – истиче Зоран Колунџија.
Крећући се између Сремских Карловаца, Новог Сада, Темишвара, Беча и Венеције, Орфелин је припадао културном простору из којег ће се постепено развити модерна српска култура. Управо зато, наглашава Колунџија, посебан значај има чињеница да се три века од његовог рођења обележавају у Новом Саду – граду чија је снага кроз историју почивала на сусрету књиге, школе, новина, позоришта, уметности и јавне речи.
Изложбени материјал показује и изузетан распон Орфелиновог графичког рада. Посетиоци ће моћи да се упознају са његовим делима као што су „Богородица Бођанска“ из 1758. године, „Света Тројица и Архангел Михаило“, „Свети Димитрије“ са изгледом манастира Велика Ремета, приказима манастира Кувеждин и Крушедол, као и представом Хиландара из 1779. године.
За новосадску публику посебно је занимљиво „Цеховско писмо столара и лицидера са ведутом Новог Сада“ из 1774. године – дело које Орфелина непосредно повезује са градом у којем се данас обележава његов велики јубилеј.
Време је за споменик
Изложбом „Траг у бакру” наставља се и иначе веома богата активност поново оживелог Новосадског клуба. Веома су, подсетимо, посећени били програми посвећени 20-годишњици смрти песника Душка Трифуновића и 200-годишњици рођења Светозара Милетића, стално се увећава чланство клуба, а ваља свакако истакнути и ову веома актуелну иницијативу о подизању споменика Захарију Орфелину.
Назив изложбе упућује и на саму природу бакрореза: линија се урезује у плочу како би се потом умножила у отисцима и стигла до људи. Колунџија у том поступку види и својеврсну метафору Орфелиновог живота – ствараоца који је остављао трагове да би се они ширили и надживели време у којем су настали.
– Мајстор урезује линију у плочу, али његов прави циљ није плоча – него отисак. Један запис постаје стотине отисака и одлази међу људе. Можда у томе има нечега што превазилази саму технику бакрореза и добро описује Орфелинов живот. Он је остављао трагове да би се они умножавали. После три века, ти трагови су још пред нама – наводи Колунџија.
Новосадски клуб, међутим, овај јубилеј не види само као прилику за поглед у прошлост. Порука изложбе и пратећег каталога јесте и да Захарија Орфелин заслужује трајније место у јавном простору Новог Сада.
– Коначно је дошло време и за споменик Захарију Орфелину у Новом Саду. То ће бити потврда какве вредности овај град жели да препозна као своје – истиче Колунџија, подсећајући да је Орфелин, много пре него што су настале велике националне културне институције, већ радио готово све оно што ће оне касније радити: писао, преводио, образовао, издавао, илустровао и повезивао српску културу са Европом.
Три века после његовог рођења, изложба зато није само обележавање једне годишњице. Она је и подсећање на ствараоца чији су се трагови, попут отисака са бакарне плоче, умножавали кроз генерације – и на обавезу града да сачува сећање на људе који су постављали темеље његовог културног идентитета.
М. С.