НИКАДА НИЈЕ КАСНО ДА ПОЧНЕТЕ: Ова навика повезана је са здравијим старењем мозга

Читање из задовољства није само пријатна навика, већ и кључни заштитни фактор за очување здравља мозга, побољшање когнитивних способности и смањење ризика од деменције. Нови преглед научних студија, који су спровели истраживачи са Кембриџа указује на то да читање, без обзира на то да ли се ради о класичним штампаним књигама, стриповима или електронским књигама, пружа дугорочне здравствене користи током целог животног века.

Истраживање наглашава да читање није корисно само за децу у развоју, већ има дубок превентивни и терапијски ефекат у свим старосним групама јер:

1. Штити од когнитивног пада. Kод старијих особа, рекреативно читање успорава слабљење когнитивних функција и директно смањује ризик од развоја деменције

2. Побољшање менталног здравља. Читање има везе са бољом пажњом, јачим памћењем, смањењем стреса, бољим опуштањем и мањом стопом анксиозности и депресије

3. Социјална веза кроз клубове књига. Учешће у читалачким групама смањује осаму и друштвену изолацију, што је од непроцењивог значаја за старије или мање покретне особе

4. Развој емпатије и толеранције. Читање одраслима помаже у лакшем разумевању и прихватању различитих животних перспектива.

- Читање је одличан начин да подржимо здравље нашег мозга, развијемо важне когнитивне вештине и побољшамо наше благостање. То је навика коју треба подстицати од најранијег узраста, али никада није касно да се почне - поручује професор Барбара Сахакиан, ауторка научног прегледа са Универзитета Кембриџ.

Забрињавајући је пад читалачких навика код младих

Упркос јасним доказима о предностима читања, подаци указују на забрињавајући глобални пад интересовања за књигу међу децом и адолесцентима. Према најновијем ПИСА извештају, забележен је пад у читалачким постигнућима петнаестогодишњака. Стручњаци овај тренд директно доводе у везу са смањеним рекреативним читањем и све већом дигиталном дистракцијом услед прекомерне употребе екрана.

Подаци Националног фонда за писменост (НЛТ) у Великој Британији показују да је проценат деце и младих старости од 8 до 18 година који уживају у читању у слободно време пао са 58,6 на свега 36 одсто.

Kако читање и књигу приближити деци?

Kоауторка истраживања, др Кристеле Ленгли, истиче да класичан роман не мора да буде  једина полазна тачка за стварање навике. За децу која нерадо читају, „улазница“ у свет писмености могу да буду:

- Стрипови и графичке новеле јер делују мање застрашујуће и динамичнији су од класичног текста

- Kњиге са тематиком видео-игара или ТВ серија је начин да се читање књига са садржајем, који дете већ воли, учи га да читање посматра као забаву.
 

Телеграф