Писмо је адресирано на председника Александра Вичића, премијерку Ану Брнабић, министра културе и информисања Владана Вукосављевића, министра просвете Младена Ссарчевића и градоначелника Синишу Малог.
Потписници писма поручују да, према условима у којима раде Факултет музичке уметности и Симфонијски оркестар РТС, услови рада у постојећој згради Београдске филхармоније “представљају недостижни луксуз”.
Тренутно је зграда Београдске филхармоније најмодернији и најуређенији простор у Србији за потребе смештаја и одвијања проба једног симфонијског оркестра. Зграда је у потпуности реновирана пре десетак година, за шта су потрошена велика средства, а њена мањкавост јесте мало гледалиште, пише у писму.
Група српских интелектуалаца поручује да морају да се супротставе привилегованом статусу Београдске филхармоније.
Ничим не спорећи потребу да значајна институција као што је Београдска филхармонија добије квалитетну концертну дворану, морамо да се упитамо да ли је решење проблема само ове институције приоритет над решавањем проблема свеокупног музичког оркестарског живота у Београду, па и у Србији, пише у писму.
Даље се у писму наглашава да би решење морало да се потражи у концертној дворани која би своје капацитете давала Симфонисјком оркестру и хору РТС-а и Факултету Музичке уметности.
У тој дворани би наступали гостујући и домаћи ансамбли. Концертна дворана би као и велика већина здања исте намене у свету и окружењу. Нова концертна дворана би требало да садржи најмање две до три концертне сале различитих величина уз примену најсавременијих, пре свега акустичних искустава најмодернијих грађевина овог типа у свету, пише у писму.
Потписници писма предлажу да се уз нову концертну дворану подигне и ново здање Факултета музичке уметности, чиме би се решило дугогодишње горуће питање за ову институцију.
Предлажемо да нова концертна дворана понесе назив “Дворана Мокрањац”, по највећем српском композитору, пише у писму.
Отворено писмо потписали су књижевник Светислав Басара, композитор Светислав Божић, Слободан Грубач, дописни члан САНУ, академик Динко Давидов, академик Дејан Деспић, ректор Универзитета уметности Зоран Ерић, академик Иван Јевтић, дописни члан САНУ МИлош Којић, виолиниста Јован Колунжија, председник САНУ Владимир Костић, академик Милан Лојаница, академик Нада Милошевић Ђорђевић, академик Бранислав Митровић, декан ФМУ Љиљана Несторовска, академик Душан Оташевић, академик Предраг Пипер, диригент Бојан Суђић, композитор Ивана Стефановић, Председница Удружења композитора Србије Ивана Тришић и академик Никола Хајдин.
