Најважнији циљ ове кампање је подстицање становништва на превентивне прегледе односно повећање нивоа свести о значају превентивних прегледа који се спроводе скрининг методама као и вођења здравог стила живота.
У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена.
- Србија се према најновијим проценама, а међу 40 земаља Европе, сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевањса (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи – наводе у Институту за јавно здравље Војводине.
За разлику процењених стопа оболеванаа, Србија је одмах после Мађарске земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умиранња од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе.
Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести. Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откриванњем, адекватним лечењем и рехабилитацијом, уз одговарајуће палијативно збрињаванње. Подаци из литературе су показали да око 30 одсто свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а да се на више од 80 одсто свих малигних болести може утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика. Свакодневно и повремено пуши више од трећине одраслог становништва, а просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од три петине становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а две петине и на радном месту. Више од трећине свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности. Скоро петина одраслог становништва Србије је гојазна, а прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца. Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате – истакли су у Институту.
Сваки 30. одрасли становник Србије свакодневно конзумира алкохолна пића. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење имају особе које дневно попију око литре вина или две литре пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол. Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22 одсто смртних исхода од рака у земљама у развоју и шест одсто у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса, који су одговорни за настанак рака јетре, Хуманим папилома вирусом који изазива рак грлића материце, а хеликобактер пилори је одговоран за рак желуца.
- У Србији су 2013. донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених врста тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестиранње на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици – напомињу у Институту.
И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.
- Рано откриванње рака у великој мери умањује негативан финансијски ефекат ове болести и чини лечеље делотворнијим и успешнијим – наглашавају у Институту.
Љ. Петровић
