Како додаје, у Новом Саду је тешко пронаћи кубик дрва који кошта мање од 11.000 динара, али да сматра да неће бити новог повећања цена. Што се угља тиче, „колубаре” и „костолца” и даље нема, а не очекује се ни да ће га бити до краја године.
На том стоваришту ипак се може пронаћи угаљ „станари” у коцки по 18.000 динара за тону, док је у комаду нешто јефтинији и стаје 17.000. Тона „бановића” стаје 22.000 динара, „ресавице” 16.000, „пљевља” 18.000, а „дунавац” кошта до 16.000.
– Још увек нема навале купаца, иста је потражња као и прошле године у ово доба – прича Вученовић. – Још увек је топло и користе се годишњи одмори, пар муштерија ме је већ звало да се распита да ли ће бити огрева када се врате са летовања. Надам се да ће, као и лане, више продаје бити око 20. октобра, што је код нас уобичајено.
Из стоваришта „Мај-гор” кажу за наш лист да имају у понуди угаљ „босански станари” који кошта 18.000 динара по тони, док кубни метар храста и букве стаје 13.000 динара. Ситуација је нешто другачија на ветерничком стоваришту „ВМ Цер”. Власник Весо Милановић каже да се продаја повећала још у мају, јер су се људи уплашили недостатка огрева и раста цена, а будући да је врхунац већ прошао, не очекује се велика потражња у наредних месец дана. На стоваришту „ВМ Цер” багрем, буква и храст у метрицама стају 11.200, а цепана 12.000 динара.
Осетан је пораст цена од маја ове године на новосадским стовариштима. Тада је кубик дрва коштао од 8.000 до 9.000 динара, а лане у просеку 6.700 динара по кубном метру. Тона „бановића„ била је до 5.000 динара јефтинија, док је „пљевља” сада скупља за две хиљаде динара.Д. Андулајевић
