Већ током касних поподневних часова љубитељи фестивала упутили су се преко Варадинског моста ка капијама најбољег великог европског фестивала. Посетиоци су се током ноћи забављали на више од 40 бина и зона, а журка је почела већ од девет часова, када је на главну бину закорачила трубадурка савременог доба ЛП. Она је показала да су добром музичару потребни само глас, гитара и харизма која плени.
Ипак, простор од главне бине, па све до улаза на Тврђаву попунио се пред церемонију отварања, а „пробијање” до првих редова било је немогућа мисија. Први пут пред фестивалском публиком наступио је дуго најављивани балетан Сергеј Полуњин и гудачки састав „Алмазијан симфони”. Полуњин је плесао на тактове музике чија тема је слобода, а што је и мото овогодишњег Егзит фестивала.
У тренутку када је изашао на сцену међу остале плесаче, у публици су се могли чути повици на разним језицима „Ево га!” Његови елегантни балетски покрети очарали су публику која је остала без даха. Тачно у 23 часа сви погледи су уперени у небо изнад Петроварадинске тврђаве. Грандиозан ватромет, који је трајао више од 12 минута, претворио је ноћ у дан. У једном тренутку је усмерен изнад публике, што је изазвало велико одушевљење и коментаре да „изгледа као да звезде падају с неба”. Први извођач који је имао прилику да забавља публику је икона арт-попа Карин Дрејер са саставом „Фивер Реј”. Ипак, сви су жељно ишчекивали да на мејн стејy изађу највеће звезде вечери – хип-хоп групе „Мигос”. Нажалост, егзитовци су се морали наоружати стрпљењем јер је њихов наступ каснио нешто више од сата. Чланови те групе Тајкоф и Каво посветили концерт колеги Офсету који је током турнеје постао отац.
Денс арена, један од најпопуларнијх Егзитових стејyева због невероватних визуалних ефеката, оправдала је очењивања публике. Звезда вечери била је Амели Ленс, након које је наступио немачки виртуоз Бен Клок. Зора је сванула уз незаборавну журку коју су приредили техно-пар Адам Бејер и Ида Ингберг, док је електронску бину Егзит фестивала затворио техно-иноватор Ричи Хотин.
На једној од омиљених билна, Фјужн стејyу, незаборавну атмосферу приредила је авангардна поп звезда у успону Севдализа. Поред ње публика се сјајно провела уз електро-акустични поп бенд „Детур”. Наравно, велику посећеност имао је и наступ састава миљеника домаће публике „Гоблина”, док је еклектични звук карактеристичан за ту бину донео музичар Марко Луис.
Љубитељи тврдог звука упутили су се на Експлозив бину, где су их дочекали хардкор великани из Бостона група „Слепшот“,те шведски метал бенд „Др Ливинг Деад“, а вриску у публици изазвала је група „Дог Еат Дог“ која је посетила Егзит фестивал после дужег времена.
Журка не стаје ни током дана
Многи се ипак нису уморили од ђускања током читаве ноћи журке па су се кренули пут клуба „Бастион“ на Петроварадинској тврђави где је екипа Егзита обезбедила журке на отвореном, односно „афтерпартy“. Оне ће бити организованен од 13. до 16. јула, од 7 до 14 часова у клубу, а за добру атмосферу су били задужени најбољи домаћи и регионални ди-џејеви.
Осим тога, увек популарни Сајлент диско стејy био је пун током читаве ноћи, где је на стотине посетилаца преко слушалица уживало у највећим радијским хитовима. Од мањих стејyева „игла се није могла спустити“ ни на бинама попут Регеа, Латина и АС ФМ.
С. Ковач
Премијерка Србије Ана Брнабић на отварању фестивала
Премијерка Србије Ана Брнабић је на отварање званично најбољег европског фестивала стигла у пратњи градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића. Премијерка је с осмехом на лицу пратила шоу кантауторке Ел-Пи, а с времена на време разговарала с посетиоцима који су јој прилазили да би разманили коју реч с њом.
На путу до Тврђаве маске, трубачи...
Колоне фанова званично најбољег европског фестивала, који ове године слави пунолетство, формирале су се још на Булевару Михајла Пупина, а што се ближе прилазило мосту и Тврђави, то су и гужве бивале све веће. Поједини егзиташи пажњу пролазника привлачили су необичним стајлингом, али и маскама, које су се могле купити на путу.
Довитљивих предузетника било је на све стране, а светлећи реквизити, маске, сендвичи и пиће могли су се купити још на мосту, на такорећи „ничијој земљи” између сремске и бачке стране града. Продаваца није мањкало ни у Градићу, где су вешти домаћини отворили врата туристима и понудили им сувенире, пиће, мезетлук…
Осим маскираних посетилаца Егзита, пажњу су, додуше дискретно, привлачили и незаобилазни тапкароши, тихо нудећи карте за продају, али и откуп. Прилику за зараду није пропустио ни „секундарац”, који је у пондножју Тврђаве сакупљао сировине за рециклажу.
На путу до фестивалског простора, многи су пожелели да на тренутак застану и мало се окрепе те су предах потражили на травњацима, па чак и на пенџеру зграде у Београдској улици чија је фасада недавно обновљена. Међутим, без обзира на то колико се то њима учинило згодним, не би ваљало да после буде „џаба сте кречили”…
Непосредно пре Београдске капије накратко су се ту појавили и трубачи, који су уз звуке домаћег мелоса размрдали егзиташе на путу до фестивала, где ће чути „малкице” другачији ритам.
Пре уласка наравно морају се проћи контролни пунктови, а посетице прегледају припадници полиције.
На новосадској страни Дунава млади се већ традиционално лети окупљају на Кеју, а кад се с Тврђаве зачује музика, добар провод до касно у ноћ је загарантован. Додуше, проблем је што ће после веселе журке остати гомиле разбацаног ђубрета, па ето и додатног посла за „Чистоћу”.
Ј. Вукашиновић и С. Ковач
Камп је свет у малом
Егзитов камп је пред почетак фестивала спремно дочекао највећи број посетилаца, а након прве вечери остало је још врло мало места за смештај. Поглед на камп, односно Егзит вилиџ, како су га назвали, говори да први дан добро протиче. Око шатора на сунцу нема много гужве, међутим, неколицина најхрабријих на пешчаном простору и подневном сунцу већ је активна. У хладу је призор нешто другачији: око шатора је више егзиташа, који се одмарају од прве ноћи провода или сређују утиске уз освежење у локалима.
„Живим у Енглеској неколико година, иначе сам из Румуније“, каже Мирча Арва, будећи се из дремежа под дрветом.
„Први пут сам на Егзиту и у Новом Саду. Пријатељ ме је позвао, он долази већ пет година. Одушевљен сам, нарочито кампом, а кад је реч о самом фестивалу, тек је почетак, још не знам како ће бити. Људи су добри, потпуно пријатељски расположени и добро међусобно функционишу, иако се не познају. Још не познајем град, али сигурно ћу посетити знаменитости, волео бих да упознам архитектуру и доживим амбијент.“
Изузетно веселу Венди Корпуз из Грчке затичемо у шетњи кампом.
„Други пут сам на Егзиту, самим тим и у кампу“, расположено одговара на питање о утисцима.
„Свиђа ми се овде зато што је другачија средина у односу на Грчку. Нови Сад је другачији од Београда, природнији је, људи су некако „слатки”. Толико је тога што бих волела да видим и посетим, тако да не знам шта бих издвојила. Прошле године сам, независно од Егзита, с пријатељицом у октобру била у Новом Саду, тада смо баш истраживале град и био нам је фасцинантан. Зато смо га поново посетиле сад за Егзит. Имате прелепе момке, то је још један од разлога.“
Косооку Гркињу можемо поново да очекујемо у нашем граду јер, како каже, жели у потпуности да створи слику о Новом Саду.
„Прву ноћ нисмо много провели на Тврђави јер нам се пријатљица разболела, али смо дочекали „Мигосе”, иако су каснили сат и по“, наставља Венди.
„Камп се доста изменио, много је већи, има мањих техничких проблема, али мисли су позитивне и сви се добро проводимо.“
У хладовини локала око 14 часова затекли смо и весело друштво из Италије. Добро расположење је јасан знак да су задовољни, а док потврђују да су наступи музичара током прве вечери фестивала каснили, постављају занимљиво питање зашто је тако.
„Посећивао сам Нови Сад, али први пут сам на Егзиту, о којем су ми до сада причали пријатељи“, рекао је Франческо Ема, који долази са Сицилије.
„Допада ми се што различите генерације воле Егзит. Иначе, јуче ми је био рођендан. Прославио сам га сад на другачији начин и с друштвом посетио најбољи евопски фестивал. Кад је реч о програму, искрено не знам ко све наступа, моја екипа и ја волимо генерално електронску музику и зато посећујемо фестивале тог типа.“
Текст и фото: Б. Павковић
Роштиљ мами све, и странце и домаће
Осим журки које остају у сећању, посетиоцима Егзита на располагању су и многи занимљиви садржаји. Ишчекујући наступе омиљених извођача, млади, у разним зонама које су распоређене по фестивалском простору, могу да се забављају, покажу вештине, упознају се с програмима невладиних организација, али и да пробају надалеко познате гурманске специјалитете српске кухиње. Посебан штанд је намењен искључиво сласним ћевапима и пљескавицама, и с њега се шири неодољиви мирис роштиља. Наравно, осим странаца, који још увек ломе језик при изговору речи „ћевапчић“, и наши суграђани су одлучили да прескоче брзу храну и утоле глад домаћим специјалитетом.
На самом улазу на фестивал, пре главне бине, налази се многима омиљени „стејџ“ – Фудленд, односно земља хране. Гладним посетиоцима на штандовима су у понуди разна освежавајућа пића, брза храна, неизоставни хот-догови али и тестенине свих врста.
Плаћање пића, хране и осталих производа могуће је само уз помоћ специјалних платних картица. Међутим, управо подизање новца с тих картица и уплаћивање није „текло глатко“. Због огромне посете прве вечери Егзит фестивала испред уплатних места током већег дела ноћи биле су огромне гужве. Многи су цупкали, премештали се с ноге на ногу, покушали да се провуку преко реда. Али, док су једни негодовали, други су се побринули за добру атмосферу па су чекајући ђускали и певали хитове извођача које су дошли да виде.
Након свечаног отварања, екипа „Дневника“ одлучила је да испита шта најбољи веропски фестивал нуди посетиоцима осим музике.
Пут до радионица и зона за забаву води преко дрвеног моста на Петроварадинској тврђави и кроз Леополдову капију. Испред Музеја града Новог Сада пажњу привлачи јединствена „Mts free your word“ зона. Момци су искористили прилику да шармирају девојке такмичећи се у пењању уз огромно стабло оморике и управљајући дроном кроз препреке. Девојке су пак одлучиле да тестирају баланс на деблу положеном на меканој подлози да не би дошло до повреде.
Зона у којој су смештене невладине организације попут ЈАЗАС-а и Америчког кутка, али где се представила и Школа за основно и средње образовање „Милан Петровић“, налази се на платоу с прелепим погледом на Мост слободе и Дунав.
Осим тих садржаја, посетиоци могу да истраже своје гласовне могућности на Караоке бини, да их нашминка професионални шминкер уколико нису стигли то да ураде код куће, док љубитељи журки у No sleep клубу могу додатно да се орасположе коктелима тропских укуса и украсе лице неонским бојама.
Такође, јуче је одржана прва „Youth fair“ музичка конференција. Тема панела била је размена искуства домаћих извођача који су успели да направе међународну каријеру. На трибини су говорили ди-џејеви Тијана Т., Младен Томић, др Неле Карајлић.
С. Ковач
