ЕЛИ­ОТ ГРЕЈ ФИ­ШЕР О ОСТИ­НУ И НО­ВОМ СА­ДУ КАО ТАЧ­КА­МА НА ГЛО­БАЛ­НОЈ МА­ПИ МЕ­ДИЈ­СКИХ УМЕТ­НО­СТИ Укљу­че­ност ло­кал­не за­јед­ни­це је кључ­на

Је­дан од та­квих гра­до­ва, са бо­га­тим ис­ку­ством у обла­сти ме­диј­ских умет­но­сти је и Остин у аме­рич­кој са­ве­зној др­жа­ви Тек­сас. У раз­го­во­ру са ди­рек­то­ром ор­га­ни­за­ци­је ис­пред гра­да Остин Ели­о­том Греј Фи­ше­ром са­зна­је­мо шта ова ти­ту­ла за­пра­во зна­чи у прак­си, ка­ко ути­че на раз­вој за­јед­ни­це и ко­ји су са­ве­ти за Но­ви Сад.

Ко­ји је био кључ­ни раз­лог због ког је ваш град до­био ти­ту­лу УНЕ­СЦО Кре­а­тив­ног гра­да?

- Остин је до­био УНЕ­СКО ти­ту­лу Кре­а­тив­ног гра­да ме­диј­ских умет­но­сти за­хва­љу­ју­ћи ор­ган­ски раз­ви­је­ној за­јед­ни­ци не­за­ви­сних умет­ни­ка ко­ји ра­де у обла­сти ме­ди­ја, а ко­ја се раз­ви­ја­ла то­ком ви­ше де­це­ни­ја – оја­шња­ва Ели­от Греј Фи­шер. - Иако је ду­го био по­знат као „ад­ми­ни­стра­тив­ни град“, као глав­ни град Тек­са­са, ка­рак­те­ри­сти­ке ко­је су се по­че­ле фор­ми­ра­ти 1960-их да­ле су му дру­га­чи­ји иден­ти­тет услед ути­ца­ја ен­кла­ва кон­тра­кул­тур­них умет­ни­ка и ак­ти­ви­ста ко­ји су за­јед­но гра­ди­ли за­јед­ни­цу у кул­тур­но кон­зер­ва­тив­ни­јем ре­ги­о­ну. 

На ко­ји на­чин је ти­ту­ла ути­ца­ла на кул­тур­ни и еко­ном­ски раз­вој ва­ше за­јед­ни­це?

- Ти­ту­ла УНЕ­СКО Кре­а­тив­ног гра­да ме­диј­ских умет­но­сти по­мо­гла је да се ја­сни­је де­фи­ни­ше ка­те­го­ри­ја ме­диј­ских умет­но­сти на ло­кал­ном ни­воу. Ре­дов­не из­ло­жбе и ме­ђу­на­род­не раз­ме­не ко­је спон­зо­ри­ше град по­мо­гле су умет­ни­ци­ма ко­ји су се ра­ни­је свр­ста­ва­ли у раз­ли­чи­те обла­сти – му­зи­ку, филм, ви­зу­ел­не и из­во­ђач­ке умет­но­сти ба­зи­ра­не на тех­но­ло­ги­ји – да про­на­ђу ши­ри спек­тар при­зна­тих умет­нич­ких из­ра­за и ви­ше при­ли­ка за екс­пе­ри­мен­ти­са­ње, кроз иден­ти­тет ме­диј­ских умет­ни­ка по­ве­за­них за­јед­нич­ким ко­ри­шће­њем раз­ли­чи­тих тех­но­ло­ги­ја.

Ко­ји кон­крет­ни про­јек­ти су про­и­за­шли из члан­ства у УНЕ­СКО мре­жи кре­а­тив­них гра­до­ва?

- На­кон до­би­ја­ња ти­ту­ле, град је по­чео да спон­зо­ри­ше ре­дов­не из­ло­жбе ме­диј­ске умет­но­сти са ра­до­ви­ма ло­кал­них и ме­ђу­на­род­них умет­ни­ка из УНЕ­СКО мре­же. У по­след­ње вре­ме, про­је­кат City то City, ко­ји је осми­сли­ла и им­пле­мен­ти­ра­ла УНЕ­СКО под­мре­жа ме­диј­ских умет­но­сти, успе­шно је омо­гу­ћио на­ста­нак и пре­зен­та­ци­ју ко­ла­бо­ра­тив­них умет­нич­ких де­ла умет­ни­ка из ви­ше УНЕ­СКО гра­до­ва.

Ка­ко укљу­чу­је­те ло­кал­ну за­јед­ни­цу у кре­а­тив­не и кул­тур­не про­це­се?

- Ко­ми­тет за ме­диј­ске умет­но­сти УНЕ­СКО Ости­на, ко­ји чи­не зва­нич­ни­ци гра­да и чла­но­ви умет­нич­ке за­јед­ни­це – умет­ни­ци, ор­га­ни­за­то­ри и ад­ми­ни­стра­то­ри – ко­лек­тив­но упра­вља ти­ту­лом и свим ак­тив­но­сти­ма. То укљу­чу­је до­га­ђа­је за укљу­чи­ва­ње за­јед­ни­це, јав­не по­зи­ве за из­ло­жбе и про­јек­те, чи­је при­ја­ве оце­њу­ју ло­кал­ни струч­ња­ци. Ло­кал­на за­јед­ни­ца је раз­лог за­што је Остин и до­био ову ти­ту­лу, па је глав­ни циљ ко­ми­те­та да по­др­жи оно што се већ де­ша­ва на сце­ни и да ство­ри при­ли­ке за ме­ђу­на­род­ну раз­ме­ну.

Ко­ји би био ваш са­вет Но­вом Са­ду, као чла­ну УНЕ­СКО мре­же кре­а­тив­них гра­до­ва?

- УНЕ­СКО ти­ту­ла је ве­ли­ка част, ко­ја мо­же да се ис­ко­ри­сти за по­ве­ћа­ње ви­дљи­во­сти и фи­нан­сиј­ску по­др­шку за раз­вој ме­диј­ских умет­но­сти. Али пре све­га, она је при­зна­ње по­сто­је­ћих сна­га ме­диј­ских умет­но­сти у исто­риј­ском и са­вре­ме­ном жи­во­ту гра­да. Са­вет Ости­на Но­вом Са­ду био би да на­ста­ви­те да ула­же­те у ре­сур­се - људ­ске, ин­фра­струк­тур­не и дру­ге ко­ји су вам до­не­ли ову пре­сти­жну ти­ту­лу. Уло­жи­те вре­ме и енер­ги­ју у од­но­се ко­је вам мре­жа омо­гу­ћа­ва, јер је та мре­жа, у сво­јој су­шти­ни, за­јед­ни­ца љу­ди из гра­до­ва ши­ром све­та ко­ји су умет­ност учи­ни­ли ва­жним де­лом свог иден­ти­те­та. Ко­нач­но, озбиљ­но схва­ти­те ми­си­ју УНЕ­СКО-а и до­ку­мен­те по­пут Аген­де за одр­жи­ви раз­вој 2030 и МОН­ДИ­А­ЦУЛТ де­кла­ра­ци­је – јер кул­ту­ра за­и­ста мо­же по­ди­ћи ква­ли­тет жи­во­та сви­ма, по­себ­но они­ма ко­ји су мар­ги­на­ли­зо­ва­ни или угро­же­ни.