Семинар представља круну седмодневног студијског путовања седморо европских стручњака из те области по Србији, током којег су посетили Калемегдан, тврђаве у Смедераву, Шапцу, Бачу и Нишу, утврђени манастир Манасија, тврђаве уз Дунав као што су Рам, Голубац, Фетислам, локалитет Дијана код Кладова, те римско утврђење Феликс Ромулијана. Пред почетак семинара обишли су и Петроварадинску тврђаву, за коју организатор туре, заменик председавајућег ECCOFORT регионалној асоцијацији (European Cooperation Centar of Fortified Heritage) и оснивач Европске културне руте фортификацијског наслеђа Forte Cultura проф. др Ханс Рудолф Нојман каже да има велики значај и потенцијал.
„Обишавши Тврђаву, приметили смо очигледан утицај прошлих векова и њен значај не огледа се само на националном нивоу него и на међународном“, рекао је Нојман.
Европски центар културе
Семинару је присуствовао и члан Градског већа за културу Далибор Рожић, који је истакао да је Нови Сад препознат као регионални културни центар, а реализацијом пројекта Евроспке престонице културе 2021. пружа се прилика да постане и својеврсни европски центар културе.
„Нови Сад се кроз време поозиционирао на тај начин захваљујући, између осталог, богатој културно-историјској баштини“, напоменуо је Рожић.
“Зато је битно да имамо семинар који афирмише и промовише градитељско и фортификацијско културно наслеђе, а имајући у виду да смо, као Град, ове године ушли у велику инвестицију обнове подграђа Тврђаве, то је још један доказ да смо на правом путу и да треба да саслушамо мишљење стручњака из те области, не само из наше државе него и шире.”
“Године 2012. Европска унија је укључила у своје програме и пројекте утврђених градова. После обиласка разних градова тог типа у Србији, покушаћемо да Калемегдан, Петроварадинску тврђаву и тврђаву у Нишу укључимо у те програме. Очекујемо од овог семинара да нам помогне да успемо у тој намери.”
По Нојмановим речима, Србија, осим богатог профаног и сакралног наслеђа, има бројне историјски важне тврђаве и утврђења, који спадају у национално културно благо, о којем, осим можда региона, шира Европа нема довољно сазнања. Како каже, као и друга баштина, и фортификације заслужују озбиљност и пажњу у погледу очувања и развоја њихових туристичких потенцијала. Нојман сматра да су очување градитељског наслеђа и туризам у међусобној зависности и зато је свако улагање у обнову непокретних културних добара и развој туризма, оправдано.
„Србија баштини велико градитељско наслеђе, чији део су и фортифакције, односно тврђаве и утврђени градови“, рекао је директор Завода за заштиту споменика културе мр Синиша Јокић. “Посебно у Дунавској регији имамо читав комплекс тврђава из различитих периода. Тврђаве су велики фортификацијиски, градитељски и туристички потенцијал. У Европи постоји низ асоцијација, државних и невладиних, и појединаца који се баве истраживањем тврђава. На овом скупу смо презентовали Петроварадинску тврђаву, што су учиниле и колеге из Србије и региона са својим фортификацијама. Семинар „Обнова, одржавање и промоција тврђава – национални задаци развоја у европским оквирима”, први тог типа, треба да афирмише наше тврђаве и изазове талас интересовања код европских грађана да их посете.”
З. Милосављевић
