СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ ИМАЈУ ЛЕПУ БУДУЋНОСТ!
„ГРАД ПОЖЕЉАН ЗА ЖИВОТ НИЈЕ САМО ИДЕЈА“ Председник општине Дражен Ђурђић о години великих улагања, историјском буџету и плановима за наредни период
На крају 2025. године, председник општине Сремски Карловци Дражен Ђурђић осврнуо се на резултате рада локалне самоуправе, истичући кључне пројекте који су обележили протеклу годину и најављујући развојне планове за период који следи.
– Наш град је град историје, духовности, културе, али и град будућности. Као такав, лоциран на обали Дунава и на обронцима Фрушке горе има перспективу и могућност да постане пожељан град за живот. То је наш циљ и визија. Све што смо до сад урадили јесте начин да до тога дођемо. То је једини пут који води до испуњења циља – рекао је председник општине Сремски Карловци Дражен Ђурђић на истеку 2025. резимирајући резултате рада локалне самоуправе у протеклој години.
Осврћићи се на постигнуто, рекао је да је током 2025. у Сремским Карловцима у области инфраструктуре доста урађено, али је од свега као нарочито значано издвојио куповину објекта за културни центар и постављање елемената будућег пристаништа на Дунаву.
– Мислим да смо куповином зграде за културни центар исправили историјски парадокс будући да културни центри фигурирају код нас у протеклих стотинак година, а Сремски Карловци га нису имали ни као институцију, ни као објекат – казао је Ђурђић. – Коначно, захваљујући подршци Покрајинске владе на челу са Мајом Гојковић и Републичке владе, те министра културе Николе Селаковића, обезбеђено је 120 милиона динара и за тај новац купљена је зграда. У том простору на 2.800 метара квадратних сублимираћемо све активности које смо до сада организовали, али и дати замах новим. То ће бити важан задатак за локалну самоуправу у наредном периоду.
Напоменуо је да се приводи крају реконструкција Матошеве улице која није од 1962. обнављана. Био је то, по његовим речима, изазован пројекат у који је уложено 75 милиона динара, већином из покрајинског буџета и нешто мало из локалног.
– Изазован, јер се та улица налази изнад 14 лагума. Крај радова у њој се очекује концем фебруара следеће године – казао је председник општине.
Осврнуо се и на радове у Основној школи „23. октобар“ рекавши да су они у завршници и да се очекује да ће зграда бити стављена у функцију 12. јануара. Подсетио је да је за санацију оштећења утрошено 20 милиона динара пре свега захваљујући Покрајинској влади и да ће се током ове године школа спремати за такозвану велику реконструкцију под чим се подразумева свеобухватна обнова. Нагласио је да је општина уложила и 15 милона динара од Министарства туризма и омладине у реновирање богословског интерната што треба да резултира бољим условима за живот и рад богослова.
Нагласио је да је значајан број атарских путева уређен лане, што је изузетно важно због грађана који се баве воћарством и виноградарством и да је на то утрошено готово 30 милиона динара, с чим ће се наставити и у овој години. За то је у буџету за 2026. обезбеђено 20 милиона динара.
– Ове године смо успели да помогнемо винарима окупљеним у Удружењу произвођача вина са географском ознаком „Бермет“. Њих 17 је колективно извезло први пут вино на кинеско тржиште, што је велики успех. Захваљујући добрим односима двеју држава, Србије и Кине, ми имамо уговор о слободној трговини са том земљом – рекао је Ђурђић.
У плану још два дечја игралишта
По речима Дражена Ђурђића, током прошле године су направљена два дечја игралишта у Карловцима - у Улици митрополита Стратимировића и у Новосадској, а за 2026. годину обезбеђено је 25 милиона динара за изградњу још два. Истакао је да су давања за новорођенчад и породиље три пута увећана као и да је настављено с праксом куповине уџбеника за ученике првог разреда основне школе, и да ће бесплатна учила обезбеђивати за све породице са троје и више деце.
Дотакавши се обнове фасада, истакао је да је Одбор за обнову и развој Сремских Карловаца донео одлуку да се у 2026. и 2027. години све финансијске снаге усмере на реконструкцију фасада у Улици патријарха Рајачића, како би све биле обновљене. Додао је да је у плану и реконструкција подземних инсталација и саобраћајнице у тој улици захваљујући чему ће се стећи услови за њено претварање у пешачку зону.
Када је реч о пројектима из области туризма навео је да је општина финансирала израду аудио и видео водича уз помоћ ког страни туристи на пет језика, укључујући и знаковни, могу да се упознају са културним наслеђем Сремских Карловаца. Истакао је да се до краја 2026. очекује завршетак хотела на Черату чиме ће се значајно повећати број лежајева у Карловцима и стећи услови за дуже задржавање туриста.
– То ће утицати на развој целе привреде општине. Када се узму у обзир пористан, саобраћајнице и брза пруга, туристичка слика општине се мења – рекао је он и додао да ће се у овој години поспешити развој туризма субвенцијама за шта су предвиђена три милиона динара.
Око 50 милиона за Дворску башту
У погледу заштите животне средине Дражен Ђурђић је поменуо акције уклањања дивљих депонија на територији општине и измуљивање Дунавца, што ће бити настављено и у овој години. Напоменуо је да са близу 30 милиона динара, делом од Министарства заштите животне средине, али и сопственим учешћем, локална самоуправа треба да реализује пошумљавање и уређење Дворске баште, за коју ће бити обезбеђено додатних 20 милиона динара за моблијар и уређење инфраструктуре у њој. У припреми је и реализација барокног парка у Карађорђевој са 15 милиона динара из покрајинског буџета.
Наводећи предузеће „Еурофлекс“, које гради нови пословни објекат у Сремским Карловцима, као респектабилан локални привредни чинилац, наговестио је склапање уговора са Гаранцијским фондом захваљујући ком ће се субвенционисати камате кредита намењених малим привредницима, како би се подстакао развој привреде и охрабрили млади да започну бизнис.
Говорећи о планским документима чија израда је у току, нарочито је истакао План детаљне регулације Ћушилова којим се предвиђа проширење грађевинске зоне у том крају Карловаца назвавши је грађевинском перспективом јер се тамо планира изградња луксузног насеља са вилама. Додао је да је општина у сарадњи са Покрајинским заводом за урбанизам почела израду Е регистра чиме ће се омогућити грађанима да уз помоћ једног клика имају увид у све планове. Тиме ће се, како је рекао, олакшати рад службеника, а грађанима омогућити лакши и бржи долазак до информација.
Годину за нама, како је рекао, облежио је низ културних манифестација и навео поред успешно реализованих „КултФеста“ и грожђебала, нову манифестацију „Велики пут чаја“ у част Саве Владиславића, значајне историјске личности. Напоменуо је да је лане у спорт уложено око шест милиона динара захваљујући Покрајинској влади. Као резултат тог улагања настао је баскет терен „три на три“ у Новосадској и најавио догодине још два таква игралишта.
– Врло важно за Карловце јесте да добију спортску халу. Ретка смо општина у Србији која нема спортску салу. Школска сала не задовољава услове за одвијање кошаркашких утакмица. Планом је одређена локација за градњу хале и у току је израда пројектно-техничке документације. Када буде готова, знаће се њена инвестициона вредност и онда следи обезбеђивање новца за радове – казао је Ђурђић и подсетио да у Карловцима функционише 17 клубова, који активности обављају у школској сали, Соколском дому и старом вртићу, те да ће изградњом хале добити адекватан простор и време за тренинге.
Биће то, по његовим речима, и разлог за привлачење нових спортова, а уједно би се ослободила сала Соколског дома за одвијање културних програма.
Нагласио је да у 2026. години Сремски Карловци могу да рачунају са буџетом од 1,43 милијарде динара што је, како је рекао, историјски буџет општине, дупло већи него у 2025. Од тога, по његовим речима, више од 50 одсто одлази на инвестиције у инфрструктуру, саобраћај и друге области важне за живот грађана.
Од инфраструктурних подухвата издвојио је реконструкцију Карађорђеве и Прерадовићеве улице, за шта је јавна набавка у току, две од четири уливне улице у централни трг које би требало да буду готове пре почетка изложбе Експо и доласка великог броја туриста.
– Сто педесет милиона динара издвојили смо у буџету за ободне делове Карловаца – Доку, Черат, Ровине и Банстол како бисмо и тамо побољшали услове за живот. То је можда и најважнија инвестиција. Планирали смо и реконструкцију културног центра уз помоћ Покрајинске владе како бисмо га привели намени – рекао је Ђурђић.
З. Милосављевић
