У укупном броју, жене учествују с 56,39 процената. Како наводе Националној служби за запошљавање (НСЗ), највише је незапослених који су завршили основну школу (3.323), потом дипломираних правника (619), економских техничара (408), дипломираних економиста за општу економију, банкарство и финансије (294), дипломираних економиста (241) и продаваца трећег степена стручности (239).
С друге стране, најбрже до посла долазе високообразовани профили попут инжењера електротехнике, ИТ стручњака, инжењера електронике, машинства и грађевине, математичари, наставници страних језика, лекари с одговарајућим специјализацијама, дипломирани фармацеути, рачуновође...
Када су у питању профили нижег нивоа образовања, најлакше до посла долазе оператери на ЦНЦ машинама, заваривачи, мехатроничари, књиговође, возачи камиона, кувари, месари, радници на обезбеђењу и други. Од почетка ове године 782 суграђана машинске струке с евиденције НСЗ-а добило је посао.
По Плану и програму рада за 2017. годину, Национална служба за запошљавање – филијала Нови Сад, до краја године треба да реализује обуке за незапослене с инвалидитетом, које обухватају часове енглеског и немачког језика, вођење пословних књига, веб-радионице и основну информатичку обуку по ECDL стандарду. У току су и обуке у оквиру Пројекта ИПА 2012, „Десигн џоур јоб”, „Стварање услова за подизање конкурентности туристичке дестинације кроз едукацију и обуку кадрова” и „’Кока-Кола’ подршка младима”.
Како кажу у НСЗ-у, у претходном периоду повећана је потражња за њима, али с нижим и средњим квалификацијама, што је првенствено резултат доласка великих страних инвеститора на наше тржиште.
„Незапослени би највише желели да нађу за стално добро плаћен посао и у струци, али због ситуације на тржишту рада и немогућности да се запосле на тај начин, прихватају и послове на одређено време и ван своје струке“, истичу у Националној служби за запошљавање.
У оквиру Националне службе за запошљавање постоји и Миграциони сервисни центар као информативна база за пружање помоћи незапосленим, мигрантима и потенцијалним мигрантима. Тако потенцијални и прави мигранти могу добити информације о процедурама за добијање визе, дефицитарним занимањима, систему школовања и усавршавања, начинима стицања боравишта, држављанства, процедурама спајања породица, азила, условима живота и слично. Највише интересовања они показују за радне миграције у Немачку, Аустрију и скандинавске земље.
Додају да прихватање посла, такође, зависи од висине зараде, али и од услова и места рада. Будући да има много заинтересованих за рад у иностранству, најлакше до посла се долази у Немачкој на позицијама медицинских сестара, односно техничара.
Они бивају ангажовани најпре као асистенти за здравствену негу до признања дипломе, а након њене нострификације, на пословима квалификованог здравственог радника у домовима за старе и клиникама широм Немачке.
Осим у Немачку наши радници одлазе и у Словенију и Хрватску, где раде као конобари, кувари или аниматори у туризму. На основу Споразума о посредовању и привременом запошљавању радника – држављана Србије у Немачкој, од 1. јануара до 30. јуна запослило се 115 медицинских сестара и техничара који су самостално пронашли послодавца, али посредством НСЗ-а прибавили радну дозволу, и 86 сестара и техничара на основу сарадње НСЗ-а и Немачке организације за међународну сарадњу у оквиру пројекта „Triple win”.
Л. Радловачки
