Према подацима Туристичке организације Новог Сада, у првих пет месеци ове године остварено је око 100 хиљада ноћења страних туриста, док их је још неколико десетина хиљада боравило у једнодневним излетима на које најчешће стижу дунавским крузерима.
Међутим, према речима Милета који продаје сувенире на штанду код Српског народног позоришта, странци су “варљива” клијентела…
Они који долазе појединачно или породично у неку посету Новом Саду или су ту послом и слично, они углавном и купе неки сувенир за успомену, док ове групе туриста који стижу бродовима у Нови Сад – много ређе. Претпостављам да они свраћају у већи број градова на том путовању па не купују свуда сувенире. Искрено, највише купују наши људи, односно сви из региона који причају “по нашки”, али и сами Новосађани који такав поклон понесу неком, прича Миле, док му поред тезге управо пролази група од тридесетак туриста из Немачке једва бацивши поглед на шарену понуду успомена из Новог Сада. Један се ипак зауставља, али само да би фотографисао штанд…
Ето видиш, он сад има све ове сувенире на фотографији – кроз смех говори Миле, задовољан што му је одмах потврђена теорија о странцима који слабије купују, а незадовољан због још једне пропуштене прилике да се увећа пазар…
Иако Нови Сад нема званичан градски сувенир, најчешћи мотив који се нуди туристима је Петроварадинска тврђава, односно њен чувени сат који се може видети на кутијама шибица, шољама, сатовима, магнетима, налепницама, беyевима, привесцима или чашицама за ракију…
То нам потврђује и Жиле који продаје сувенире на једном од два штанда на почетку Дунавске улице уз Католичку цркву.
Наравно, свако има свој укус и неки се одушеве ситницама као што је напрстак, огледалце, кутија шибица или неким занимљивим мотивом с налепница и магнета, али ипак најпрепознатљивија је тврђава и она је најприсутнија међу сувенирима, каже Жиле показујући и на суседни штанд где преовлађују керамички предмети – тањири, сатови, осликане кутијице, фигурице најпознатијих новосадских зграда…
У сувенирници Галерије Матице српске осим “класичних” градских сувенира има и предмета са одштампаним мотивима уметничких дела која се чувају у овој установи. Тако се могу купити крпице за брисање наочара с принтовима најпознатијих слика наших аутора.
Поводом 170 година од Мајске скупштине које су обележене ове године у мају, на крпцицама за наочаре, али и на мајицама нашла се и чувена слика Павла Симића која се сматра визуелним документом овог историјског догађаја.
Сања која са супругом продаје сувенире у Змај Јовиној улици каже да је у последње време “добро прошла” са стакленим предметима које је сама осликавала, углавном новосадским мотивима.
Препознају да је ручно осликано и то им се свиђа, али иду и друге ствари. Некада узму прву ствар на којој виде натпис Нови Сад или тврђаву, али има их и који добро прегледају сваки сувенир, па тек онда купе, каже Сања и и од новијих предмета истиче врло детаљно урађене фигурице новосадске катедрале…
Иако сувенири, поготово они који треба да очувају успомену на посету неком граду или месту не пружају баш много могућности за “уметнички дојам” (што због цене што због ограничених мотива), повремено се појаве уметнички дизајнирани и “означени” предмети.
Тако су недавно велику “популарност” у Новом Саду стекли принтови Вука Вучковића, сликара из Панчева чија је серија слика “Градови” (Београд, Нови Сад, Лондон, Чикаго и Њујорк) одлично примљена у галеријама. Слику Новог Сада на којој се из птичије перпспективе види преко 150 најзначајнијих објеката у граду, урадио је 2016. године и управо су мотиви са те слике коришћени за принтове мањих формата, али и за штампу на предметима попут кутија за наочаре, новчаницима…
Реакције људи су, каже Вучковић, позитивне и то му је додатна мотивација.
Занимљиво је чути туђе утиске, доживљаје и анегдоте које се повезују са неким градом. А најдраже ми је кад становници тог града помисле да сам њихов суграђанин, онда знам да сам успео. То се управо десило са сликом Новог Сада, каже Вучковић и додаје да првобитна идеја настанка тих слика није имала везу са сувенирима, али да је временом у студију са својом супругом Ивом дизајнирао тзв. поклон или Гифт едицију, коју чине принтови малог формата и интересантног паковања, намењену пре свега туристима и људима који су у потрази за поклоном који представља симбол града.
Тад сам осмислио и специјалну мапу која се добија уз сваки принт, на којој су набројани и објашњени сви насликани објекти. Она је прилично детаљна и прецизна па се може користити као својеврсни водич кроз град. Сматрам да је ово један од начина на који, као уметник, могу да допринесем позитивној промоцији Србије и то ме испуњава, каже Вучковић чији се принтови могу наручити преко сајта њиховог студија “Wolf art”, као и у пар новосадских галерија.
Н. Перковић/З. Делић
