Најлепше речи по сопственом избору ученици су исписивали техником калиграфије на обележивачима за књиге, који ће бити подељени посетиоцима сајма.
– О значају калиграфије сведочи чињеница да смо управо на овогодишњем Сајму књига организовали једну овакву радионицу за нашу децу – нагласила је покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић. – Колико су важни српски језик и његово богатство покушавамо да покажемо кроз пример наше деце, у овом случају гимназијалаца, који на овакав начин посетиоцима могу да укажу на значај калиграфије и важност лепог писања. Поента је управо у томе да децу упутимо на лепоту нашег српског језика, богатство речи које имамо у односу на то што се данас дешава, са чим се сви заједно суочавамо, а то је недостатак фонда речи код омладине, поштапалице, коришћење страног језика, скраћеница и слично, што заправо осиромашује наш језик.
Калиграфска секција у Гимназији „Јован Јовановић Змај” живи већ 20 година, што је потврдила и проф. др Јасмина Пивнички, која је води.
– У убрзаном времену, када је рукопис у потпуности запостављен и сви некуд журимо, важно је да ученици схвате колико је битна техника самог рукописа – сматра проф. др Јасмина Пивнички. – Уколико се нешто лепо посматра и ствара, буди се естетска нота у ученику, и ја увек волим да кажем да тако и јесте говорио наш учитељ Захарије Орфелин: правилан положај тела, држање руке и папира, те саме оловке, доприносе једном процесу који се зове „пиши и диши”. У оквиру калиграфске секције имали смо бројне радове, за сада су нам можда највећа достигнућа свилене ешарпе које смо исписивали, а од којих је, путем хуманитарне аукције и својеврсне модне ревије, новац прослеђен НУРДОР-у и „Свилари”.
Друштво за српски језик је, како објашњава проф. др Јасмина Пивнички, март прогласило месецом најлепших речи српског језика, у оквиру чега су оне биране на нивоу Гимназије „Јован Јовановић Змај”. Обележивачи са речима бескрај, божанство, ђердан, чесница, тиховање, ћирилица, волшебник, светосавље, вечност, тајна, васкрсење, поветарац, страст, небеса, чежња, искра и бездан су се нашли пред љубитељима књига.
– Шта рећи, можда је највећи комплимент дошао од две ученице које су први пут исписивале обележиваче, а по завршетку је уследио коментар: „Јао, сада се враћамо у реалност!” – додала је проф. др Јасмина Пивнички. – То је доказ колико сам тај испис значи и колико је у ствари драгоцен.
У радионици су учествовали ученици првог и трећег разреда.
– Одабрала сам неколико, а тренутно сам исписала речи „завичај” и „светосавље” – објаснила је ученица треће године Гимназије „Јован Јовановић Змај” Анастасија Мркић. – Тешко је изабрати најлепшу реч српског језика, мислим да је у њему богатство речи које је милина чути. Реч „завичај” има архаичан призвук и подсећа на неку сеоску средину и топлину дома, такав осећај у мени буди.
Б. Павковић
