Потписе на тај документ 21. јуна у карловчаком Магистрату ставили су председник Матице српске Драган Станић и први човек Сремских Карловаца Александар Саша Стојкечић, на чију иницијативу је и дошло до склапања споразума.
– Током ангажмана у Одобру за обнову и развој Сремских Карловаца и сарадње која је на тој бази настала, указала се прилика да нешто што постоји у нешем народу и култури у дугом континуитету формализујемо – рекао је Стојекчић приликом потписивања протокола. – Кроз овај документ заправо стварамо правне оквире да бисмо могли ту сарадњу да унапредимо и дамо јој стабилност и сигурност како би у наредном периоду донела што више користи.
Председник Матице српске Драган Станић је нагласио да су Карловци битан чинилац у делатности установе на чијем је челу, и напоменуо да су многи Карловчани уткали себе у њен рад почев од Георгија Магарашевића, професора Карловачке гимназије, покретача Летописа Матице српске, најстаријег живог часописа у Европи, али и значајна тачка у идентитету српског народа.
– Са посебним задовољством смо преузели на себе обавезу да утичемо или изводимо део програма за који се покаже заинтересованост у Карловцима – казао је Драган Станић. – Нама је част и задовољство да тако нешто и буде. На почетку смо озбиљне историографске синтезе која треба да покаже на око 2.000 страница шта је Карловачка митрополија учинила за опстанак српског народа у целини и зашто су Карловци значајни у разним доменима друштвеног и културног живота. У питању је чињеница да је српски народ после Велике сеобе нашао уточиште на простору Хабзбуршког царства, где је и раније живео, али не у таквој бројности и толиким степеном самосвести и организације који је почео сам да ствара, и онда у тим новим околностима прихватио нешто што је ново у цивилизацијском и културолошком смислу ,али је чувао континитете који су чинили да се не распе и не постане део који је стран остатку народа из ког потиче.
Потписници су сагласни да општина у складу са могућностима подржава културну, научну, уметничку и издавачку делатност Матице српске, одржавање научних скупава, предавања, трибина и округлих столова и друге активности за које се утврди да представљају обострани интерес.
Потписивање протокола о сарадњи било је прилика да се представи Летопис Матице српске, најстарији часопис у Срба, основан 1824. године као и рад њене Бибилотеке. Промоција у Сремским Карловцима део је припрема Матице српске, коју спроводи широм земље, за обележавање два века часописа. Поред Драгана Станића, на промоцији су учествовали главни и одговорни уредник Летописа Ђорђо Сладоје и Селимир Радуловић, директор Библиотеке Матице српске.
