Рођен је у породици честитих и радних родитеља у малом селу крај Дрвара, где је започео школовање, а наставио у Бачком Јарку, кад је породица колонизирана. Завршни разред основне школе, Средњу машинску техничку школу а затим и Вишу техничку школу завршио је у Новом Саду. Студије уз рад наставио је на Машинском факултету, а касније је дипломирао на Економском факултету у Суботици. Прво и најдуже запослење је било у новосадској фабрици вијчане и жичане робе „Петар Драпшин”, у којој је прошао све инстанце од техничара до генералног директора. На функцији генералног директора провео је три мандата и најзаслужнији је што је изграђена нова фабрика у градској индустријској зони.
Прелази на рад Регионалну привредну комору у Новом Саду да би се са ширег аспекта бавио питањима привредног развоја, а затим у периоду 1982–1986. успешно обавља функцију председника Извршног већа Града Новог Сада, који је у то време био организован као градска заједница са седам општина. Визија за коју се Родић здушно залагао била је изградити град по мери човека. После четворогодишњег мандата у Граду, прелази на рад у Покрајину, и као члан Покрајинског извршног већа обавља послове међународне сарадње. Радну каријеру завршио је у београдском „Прогресу”.
Неподељено мишљење свих који су Воју Родића познавали је да је био успешан и цењен привредник, да је учинио много за Нови Сад. Заслужио је да му се ода почаст и каже хвала.
