НОВОСАДСКЕ АРХИТЕКТЕ ДОДЕЛИЛЕ ПРЕСТИЖНO ПРИЗНАЊЕ Креатор савремених архитектонских идеја Драган Маринчић добитник је ТАБАКОВИЋЕВЕ НАГРАДЕ ЗА 2025. ГОДИНУ

Новосадски архитекта Драган Маринчић добитник је Награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2025. годину, највишег признања Друштва архитеката Новог Сада (ДаНС). Награда је установљена 1995. године и ове године додељује се 28. пут.

Награда носи име једног од пионира српске модерне архитектуре и истакнутог новосадског градитеља, архитекте Ђорђа Табаковића (1897-1971). Додељује се појединцима или ауторским тимовима за изузетан стваралачки и прегалачки допринос у области архитектуре.

У наставку, преносимо вам образложење Већа Награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2025. годину, које у име Већа потписује архитекта Леонид Нешић.

Награђиван још током студија архитектуре

Драган Маринчић је дипломирао на Архитектонском факултету у Београду 2003. године у студију професора Дарка Марушића. Још као студент скренуо је пажњу професора својом посвећеношћу и талентом, тако да последње године студија ради као асистент-демонстратор.

Колико је био предан том послу и колико је несебично делио своја знања и искуства са студентима говори и податак да је вежбе студентима држао и у склоништу – станици подземне железнице „код Вука“ током бомбардовања 1999. године.

Наградама које је добио за свој рад током студија архитектуре скреће пажњу и шире стручне јавности. За пројекат стамбеног објекта 1997. године награђен је на Салону архитектуре у Новом Саду у категорији студентских радова.

Потом следи награда 2000. године на Београдском салону архитектуре за конкурсни рад “Трг галерија” у Новом Саду и најзад 2003. године добитник је награде Фондације “Сестре Булајић” за најбољи дипломски рад у школској 2002/2003. години за рад са темом “Културни центар EXIT” под менторством проф. Марушића.

Почетке професионалног рада обележила сарадња са оцем

По повратку у Нови Сад оснива Пројектни биро М+ у коме са својом супругом архитектом Александром Маринчић и тимом сарадника и данас ради као водећи пројектант. Паралелно са радом у бироу ангажован је и као асистент-демонстратор на Факултету техничких наука у Новом Саду на Департману за архитектуру где на катедри за пројектовање ради у периоду 2005-2007. године са истом преданошћу како је то чинио и у Београду неколико година раније.

Почетке Драгановог професионалног рада обележила је сарадња са оцем, архитектом Натком Маринчићем. Нажалост, њихов заједнички рад се убрзо прекида и Натко нас све прерано напушта 2004. године оставивши неизбрисив траг у архитектури Новог Сада.

Период у коме Драган Маринчић ступа на архитектонску сцену обележиле су године отклона од постмодерних покрета и окретање неомодерним идејама и пракси. То је свакако погодовало његовом стваралачком сензибилитету и погледу на темељне принципе у процесу стварања архитектонског дела као и схватању смисла и друштвене улоге архитектуре.

Са друге стране то је и период све присутније појаве тзв. “инвеститорског урбанизма” који је оставио многе ожиљке на ткиву наших градова и грађене средине уопште. У том судару логике профита са високим професионалним критеријумима архитекта Маринчић је увек настојао да сачува како дигнитет струке тако и вредности и идеје које у својим пројектима промовише.

Леви 9 као репер за будуће интервенције

Већ у једном од првих реализованих објеката, пословном објекту Леви 9 који Маринчић гради 2007. године на Трифковићевом тргу у Новом Саду и за који је награђен престижном Наградом “Ранко Радовић” за реализовано архитектонско дело, могу се ишчитати основни постулати његовог пројектантског поступка, ауторски кредо и посебност ауторског израза којима ће остати веран до данас.

Конципиран и потом доследно реализован, овај пословни објекат добија иконичан значај и постаје репер за будуће интервенције на простору овог значајног градског трга који још чека своје коначно уобличење.

Реминисценција на Танурџићеву палату

Уследила је потом 2012. године реализација стамбено-пословног комплекса Park City на углу улица Народног фронта и Шекспирове у Новом Саду. Овога пута ради се о знатно обимнијим и сложенијим програмским захтевима које Маринчић разрешава кроз лонгитудиналну урбанистичку поставку са пешачком улицом као њеном кичмом, а скелетна армирано бетонска конструкција пружа изузетну флексибилност како пословних тако и стамбених садржаја.

Савремени архитектонски израз постигнут је уравнотеженим компоновањем великих стаклених површина и фасадних партија обложених фибер-цементним плочама што овом комплексу даје снажан визуелни идентитет.

Посебно се у том смислу истиче део окренут према парку са пословним приземљем, тремом и колонадом кроз две етаже, те наглашеном хоризонталношћу у обликовању стамбених етажа, представљајући тако реминисценцију на објекат Танурџићеве палате архитекте Табаковића из тридесетих година прошлог века.

Истраживачки дух у обликовању фасаде и употреби нових материјала архитекту 

Маринчића не напушта и када ради на задацима интерполације стамбених објеката. У улици Војводе Мишића 2019. године реализује стамбену зграду са благо изломљеним фасадним платном и неправилним ритмом великих прозорских отвора вешто се уклапајући у постојећи улични амбијент.

Успева у томе и радећи 2021. године на пројекту стамбене зграде у Болманској улици на Телепу. Применом фасадних панела од белог перфорираног лима формира двојну уличну фасаду чија спољна прозрачна опна штити објекат од претеране инсолације, стварајући истовремено кроз игру светла и сенке стално нове суптилне визуелне ефекте.

Породичне куће као нов стваралачки изазов

Да за Маринчића нема великих и малих задатака већ да сваки схвата као нов стваралачки изазов доказују породичне куће које гради на Чардаку у Сремској Каменици 2021. и 2023. године.

Промишљен аналитички приступ, студија програма и пажљиво ослушкивање порука које упућује природно окружење били су сигуран пут којим је Драган успео да створи истински човекомерну архитектуру и амбијенте изузетних употребних и ликовних вредности.

Учешће на конкурсима током целе каријере

По пројектима урађеним у “Пројектном бироу М+” под ауторским вођством Драгана Маринчића у протеклих неколико година реализована су и два објекта за потребе образовних институција у Новом Саду – Анекс Медицинског факултета у улици Хајдук Вељковој (2022.) и Фармацеутски факултет у улици Хероја Пинкија (2024.).

У оба случаја рационална функционална поставка израста у једноставне волумене благо закошеног или правилног кубуса. Бело фасадно платно зграде Медицинског факултета још више наглашава снагу и чистоту форме, док визуелни идентитет зграде Фармацеутског факултета аутор гради игром контраста црних и белих фасадних облога са акцентима љубичасте боје коју уводи и у ентеријер објекта.

Посебно је значајан још један сегмент рада архитекте Маринчића којем, предводећи тим сарадника, остаје веран током целе каријере. То су учешћа на домаћим и међународним архитектонско-урбанистичким конкурсима где за свој рад добија бројне награде и признања.

Самостална изложба након доделе награде

Теме које заокупљају његову пажњу крећу се у широком распону од уређења јавних градских простора, изградње пословних објеката, преко социјалног становања и туристичких насеља до објеката културе.

Оно што га је издвајало међу конкурентима била је његова аналитичност у усаглашавању програмских захтева и специфичности локације, окренутост ка најсавременијим токовима у архитектури и фокусираност на јасно дефинисан концепт који у себи интегрише како функционални и конструктивни склоп објекта тако и његову снажну обликовну експресивност.

Стручна и шира јавност имаће прилику да се упозна са високим стваралачким дометима архитекте Драгана Маринчића и његовим доприносом у ширењу савремених архитектонских идеја и праксе на самосталној монографској изложби која ће уследити поводом доделе Награде за архитектуру Ђорђе Табаковић за 2025. годину, наводи се у образложењу.

Gradnja.rs