Иако се група од 13 добровољних давалаца крви, окупила пре 26 година, клуб се постепено ширио и данас има 143 члана, мушкараца који су више од 100 пута дали крв, односно жена које су то учиниле најмање 50 пута.
Од самог оснивања, чланови су се једном месечно окупљали до пандемије коронавируса, када је због превентивних мера дошло до забране окупљања. Сада се они поново друже, а крајем сваке године окупљају се у част преминулих чланова.
– Поносни смо што наша акција носи име Бате Коларског, првог председника „Клуба 100” – казала је председница тог клуба Магдалена Селеши. – Захвални смо што смо га послушали да формирамо јединствен клуб у земљи, да се дружимо и међусобно помажемо. Једнако смо поносни што је овај меморијал посвећен добровољном давалаштву у Новом Саду, како би се успомена на ову безграничну хуманост одржала.
Суграђанка Марија Вујошевић дала је крв 79 пута, а како каже за наш лист, своју хуману мисију започела је 1975. године, када је њеној пријатељици била потребна помоћ.
– Поносна сам што сам у континуитету добровољно давала крв, чак три до четири пута годишње – истакла је Марија. – Човек је најзадовољнији када нешто да, а ја сам увек имала потребу да помогнем људима у невољи, а често нисам узимала ни слободан дан на послу. Мислим да је добро да се окупљамо јер се још мало видимо, али још битније је да се даваоци уважавају и млади мотивишу како би постали хумани.
Како су дружења чланова клуба и вишеструких давалаца крви била организована на месечном нивоу, појединци су дошли и до занимљивих закључака, па нам је Ђурика Пасташ, који је крв дао 110 пута, поверио да 99 одсто чланова навија за Војводину.
– На нашим окупљањима покрећемо разноразне теме и препричавамо догодовштине, а ја се свакако сећам најлепших тренутака када сам као млади радник у „Новкабел” одлазио у Нови Сад на утакмице. У то време постао сам и добровољни давалац крви – рекао је Ђурика.
Током одржавања Меморијала, члановима и пријатељима „Клуба 100” придружиле су се асистент др Невенка Бујандрић, као њихов домаћин у Заводу за трансфузију крви, као и Мира Комазет из Црвеног крста Војводине.
Текст и фото: А. Чегар
