Први дан Летње школе био је посвећен стогодишњници рођења великог бразилског интелектуалца Дарсија Рибеире. Разговор о њему водили су председница Друштва хиспаниста Србије Јелена Спасојевић и професор Технолошког института у Монтереју (Мексико) Михаиловић, а виртуелно се укључила и професорка Државног универзитета у Рио де Жанеиру Лија Фарија. Истога дана, одржано је предавање проф. Дејана Михаиловића на тему „Побуна или потчињеност? Латинска Америка у опасности вечите садашњости”.
У наставку летње школе, Аргентинац Гидо Херцович, истраживач при CONICET-у у Буенос Ајресу и Аутономном националном универзитету у Мексику и Игор Штикс, професор Факултета за медије и комуникацију у Београду и виши научни сарадник Факултета уметности Универзитета у Љубљани, разговарали су на тему „Културе хипохондрије: Глобални живот у време опалих политичких очекивања“.
Један дан био је посвећен теми „Књижевност и политика: Алиби у савременој хиспаноамеричкој прози – Куба, Венецуела, Чиле”, коју је надахнуто представито књижевник и преводилац Бранко Анђић. Вајар и професор Универзитета у Веракрусу Урош Ушћебрка говорио је о личној визији сусрета односно судара култура у Мексику.
Одржане су и две сесије: професор Универзитета у Печују Доминго Лилон из Доминиканске Републике говорио је о Латинској Америци кроз призму књижевности, док је Бојана Ковачевић Петровић, управница Ибероамеричког центра ФФУНС, представила Културни идентитет Мексика из личне перспективе, уз примере мексичких домородачких рукотворина.
Последњи дан Летње школе одржан је у Институту за европске студије, а предавачи су били социолошкиња са Универзитета у Буенос Ајресу Андреа Матаљана, која је говорила на тему „Нелсон Рокефелер и уметничка дипломатија Латинске Америке“ и историчар и друштвени активиста Андреј Грубачић, чије је предавање „Друштва против државе: Политике аутономије у Ћијапасу и Рожави“ изазвало велику пажњу.
У VI Међународној летњој школи латинoaмеричких студија учествовало је 49 полазника из Србије, Мексика, Аргентине, Костарике, Бразила, Италије, Ирске, Бугарске, Румуније, Босне и Херцеговине и са Кубе, као и волонтери са Филолошког факултета у Београду, крагујевачког ФИЛУМ-а и Филозофског факултета у Новом Саду. Радни језици су били шпански и енглески.
