Наравно нису биле саме... Чувао их је власник који је при том био рад да поразговара са новинаром, али не и да се представи, јер како каже, није дозвољено држати козе у граду, али их он ипак има, због своје и туђе деце, како истиче.
Иван (наша новинарка је врло упорна када су имена у питању...) је поносан на своје козе и каже за наше читаоце да има 12 коза и осам јарића, старих свега месец дана и још увек сисају.
- Козе имам од септембра и раније сам имао пет коза, али их је неко украо са викендице у Сремској Каменици, где смо тренутно - каже Иван. – Дођемо до рампе, сад је забрањен улаз за време ванредног стања и даље се не иде.
Не иду козе, које поштују забрану, али то се не може рећи за неколико „случајних“ пролазника и бициклиста који ипак нису могли да издрже и мало сврате у природу. За неколико минута колико смо стајали, прошло је шест бициклиста, али козе за њих нису мариле.
- Козе јако воле бршљан, два сата пасу преподне и два сата поподне - каже Иван.
И док смо ми причали, козе су потврдиле његове речи и у сласт обрстиле мало дрво до нас.
- Не храним их концентратом, једу природну траву и бршљан. Сир, јогурт и млеко деци која имају проблема са дисањем поклањамо, али козе гајим за своје четворо деце и пријатељици која има двоје, поклањам производе, док сир оде на тетке и родбину, све за нас потрошимо. Само шест коза имамо за мужу, оне дају по литру млека, те буде за нас шест литара - тврди Иван. – Имам четири сина, пријатељица две ћерке, то је нас осморо и то брзо оде. Деца ће појести сир без проблема и пудинг кад направимо, не осети се разлика да је козје млеко у питању. Лично не волим козје млеко, онај задњи гутљај осетиш на непцу горчине, али то је због травки и свега што једу. Иначе, млечна маст козјег млека се равномерно разграђује, зато је добра за спортисте, није као код крављег млека да експлодира енергија, пуно добијеш енергије у почетку, али после то опадне, и оде у сало, док козје млеко не ствара сало, већ се енергија равномерно распореди и потроши.
Иван прича да је козји јогурт јако леп и густ као мед, али ипак из предострожности, одбија фотографисање.
- Размишљао сам, јер сам читао чланке и видео у документарцу на локалној телевизији да се пар момака залаже за очување Петроварадинске тврђаве, те имам предлог за њих. Највећи проблем им је кажу, осим смећа, брзи раст грања, жбуња и шипражја која разара зидине наше Тврђаве. Корење нађе пут између зидова, уђе вода, заледи се зими, рашири циглу, то попуца и тако зидине пропадају - прича Иван. – Немају довољно људи да иду и чисте то, секу и одржавају, а нека места су и недоступна. Јако лепо би било изабрати лепе козе, алпске са роговима, пошто имамо већ два јелена на Тврђави и козе могу као у Швајцарској или Француској где је честа пракса да козе одржавају паркове, па могу и код нас Петроварадинску тврђаву.
То би била јако лепа прича, а уз то и атракција, закључује Иван, кога смо оставили да ужива у лепом дану са својим козама поред Дунава, а његов предлог би градске власти могле да размотре, идеја канда уопште није за занемарити.
Маша Стакић
