До сада је рекорд држало 18 средњошколаца из Холандије, а у свечаној сали Градске куће нови рекорд пробали су да поставе 23 ђака и три професора из Музичке школе “Исидор Бајић”, изведбом композиције “Зора”, коју је компоновао бивши ученик те школе, а сада студент Академије уметности, Иван Марковић.
- Ово је шала мала, која је у ствари јако озбиљна ствар и захтевала је озбиљне припреме, а наши ученици и професори су се спремали за ово цео распуст - рекла је директорка Музичке школе “Исидор Бајић”, Радмила Ракин Мартиновић. - Уопште се не шалимо када је у питању уметничка музика, нити када је у питању квалитет, а велика мотивација ђака и професора представља сјајну прилику да науче тимски рад и напредују у музицирању кроз овакав вид презентације. Шта човек може више пожелети од ћињенице да уђе у Гиниса?
Према речима потпредседника Покрајинске владе Ђорђа Милићевића, младост, таленат, упорност и рад могу све, а овај музички догађај показује да је Нови Сад заиста заслужио титуле које носи. - Можемо сви бити поносни што имамо такве младе људе и њихове професоре, који једноставно померају границе - рекао је Милићевић и додао да ће Покрајинска влада увек подржати Град, ОПЕНС и све младе људе који нас на најбољи начин промовишу у Европи и свету.
Члан Градског већа за спорт и омладину Огњен Цвјетићанин, рекао је да је Нови Сад препоносан на младе таленте који су поставили себи висок задатак. Битно је младим талентима дати ветар у леђа и пустити њихове идеје и креативност да изађу на видело.
- Нисам експерт за музику и ово морају да прегледају и представници школе, пре него што се материјал упакује и пошаље за Лондон, где ће се одредити да ли су деца успела и поставила нови рекорд - каже координатор ОПЕНС - а Вукашин Гроздановић. - Видели смо на њиховим лицима срећу и узбуђење када су завршили изведбу, а нама је апсолутно задовољство и поносни смо што смо могли ову њихову идеју да подржимо. Замислили су свој сан и како могу да га реализују. Била им је потребна логистичка подршка, а ми смо им је пружили.
Учесници догађаја
Ученици који се надају да ће бити уписани у Гинисову књигу рекорда су: Михајло Рацпети (16), Саша Захорјански (15), Данијел Леш (15), Милица Врањеш (17) и Тиса Лекић (18). Такође, учесници су Игор Далагија (17), Бошко Стојадиновић (17), Лука Петровић (18), Милица Вујановић (17) и Дуња Врањеш (18). Осим њих, рекордери су Сара Тодорић (12), Матео Радимир (13), Ленка Шкрбић (12), Немања Марчетић (13), Марија Шаповалова (12), Иван Чернухин (11), Елена Јакшић (11) и Стефан Свијић (10). Најмлађи чланови састава су деветогодишњаци Лаура Мађарић и Дамјан Свијић. Професори који су допринели несвакдишањем настојању обарању рекорда с:у Тијана Тењи, Алкександра Војнак и Слободанка Стевић.
Један од учесника у обарању Гинисовог рекорда, Михајло Рацпети, рекао је да никада није мислио да ће обарати рекорд, нарочито у таквој дисциплини.
- Почели смо да се припремамо пре месец дана, када настава у школама још није почела и прво смо радили одвојено, по групама, свако је морао у року од пет дана да научи све напамет - казао је Рацпети и додао да је презадовољан како су одсвирали задату нумеру.
Његов млади колега, Саша Захорјански, такође каже да је веома срећан и задовољан, јер су одлично одсвирали.
- На почетку се још размишљало да ли је нешто тако могуће урадити - каже Захорјански. - Међутим, када смо почели са пробама, видели смо да то можемо и нисмо хтели да одустанемо. Надам се да ћемо успети у својој намери и да ћемо до зиме сазнати да смо нови рекордери у броју људи који истовремено свирају један клавир.
Што се тиче процедуре, све што су забележиле три независне камере и два независна мерача током свирања нумере за обарање Гинисовог рекорда, уз апликацију која се попуњава и поставља “online”, материјал се шаље у Лондон. Резултати ће бити објављени до краја године и тада ће се знати да ли су ове младе наде успеле да поставе нови рекорд.
Пре обарања рекорда, суграђани су могли да се опробају у свирању клавира и науче неке основе, јер су организовани и отворени часови клавира на четири локације у граду. Стога, ко се нашао код Градске библиотеке, испред “Трчике”, испред Српског народног позоришта или у Порти, могао је да засвира тај чаробни инструмент.
И. Бакмаз
