Тако ће и даље, уз приказ оригиналног фискалног рачуна и његове копије, слипа или извода из банке уколико је производ плаћен картицом, моћи да рекламирају оштећења уз могућност да им се врати новац уколико од куповине није прошло шест месеци, односно добију нови или поправљен продукт уколико није истекло две године.
– Најбоље је копирати рачун јер су слипови, односно папир на којем се штампају рачуни, такви да брзо избледе, а није законска обавеза трговца да обезбеди дебљи нити трајнији папир – каже Марко Драгић, и додаје да трговац издавањем рачуна испуњава своју законску обавезу, те да је на потрошачу на који начин ће сачувати доказ о куповини. – Фискални рачун нас штити две године, а више од тога једино гаранција, која је комерцијална, а даје је сам произвођач, који њоме гарантује за тај период. Ако је оверена, свакако је и гаранција један од валидних доказа за упућивање рекламација. Уколико је поправка техничке природе, трговац је дужан да одговори на њу року од осам дана, а има 30 за решавање проблема, док је за нетехничке ствари осам дана за одговор, а 15 дана за решавање. Такође, трговци не смеју захтевати да се уз производ који се рекламира донесе и оригинална амбалажа.
По последњим статистикама, које су радили пре неколико месеци, Удружење за заштиту потрошача Војводине примило је око 8.000 приговора грађана. Оне се, како објашњава наш саговорник, односе на обућу и одећу, затим на белу технику, али и на телекомуникационе услуге, интернет, квалитет сигнала, те на непоштену трговачку праксу, тј. на истицање цена у продавницама. Он додаје да се дешава да трговци неосновано одбијају рекламације на оштећену обућу под изговором да је неодговарајуће одржавана, што значи да су оштећења настала кривицом потрошача, због тзв. лошег гажења, огреботина или томе слично.
– Деведесет одсто рекламација, када је обућа у питању, одбија се баш из тог разлога и онда терет доказивања прелази на потрошача, који је у обавези да докаже да оштећење није настало његовом кривицом, него да је у питању квалитет производа – каже Драгић. – То јесте мало дужи процес јер се доказује путем лабораторијског испитивања, али лабораторије тренутно нису акредитоване за то, те могу дати само стручно мишљење на основу визуелног прегледа. Имали смо случајева где се јасно видело да је обућа максимално искоришћена, ношена, да није одбоварајуће одржавана нити коришћена. Дешава се да обућа пукне након неколико дана, када се утврђује да је оштећење настало због лошег квалитета производа. Уколико се два или више пута на производу појављује исти проблем, потрошач има законско право на раскид уговора, односно на поврат новца уз приказ доказа о куповини.
Наш саговорник додаје да, уколико суграђани имају било какав потрошачки проблем, могу да им доставе приговор писмено или да се обрате путем телефона, те доласком у њихову канцеларију, Раваничка 11, а они ће им пружити бесплатну правну помоћ, односно заступање при решавању проблема.
В. Бијелић
Фото: Архива „Дневника”
АНКЕТА:
ДА ЛИ ЧУВАТЕ ФИСКАЛНИ РАЧУН?
Момчило Марковић, финансијски контролор:
– Како кад, зависи од тога који производ купујем. Углавном чувам рачуне производа веће вредности због гаранције, а за оне свакодневне које купујем не чувам. Нисам до краја упознат с правима која могу остварити путем рачуна, али знам оно што се тиче гарнције и рекламација. Раније сам рекламирао гардеробу у бутику једног чувеног модног бренда и то ми је уважено. Начуо сам и да могу да рекламирам производе без приказивања рачуна, али не знам како то у пракси функционише.
Весна Шкриван Опачић, трговкиња:
– У принципу не чувам, сем за неке ствари које бих евентуално требало да рекламирам и заменим. Једном сам мењала патике за сина и изборила сам се, било је тешко, али се добро завршило. Ако купите у приватној продавници нпр. обућу, трговци увек траже разлог да вас одбију. Ми смо добили одговор да патике нису коришћене адекватно. Шта то значи? Знам да своја права могу да остварим и путем удружења која штите потрошаче, али нисам то користила јер мислим да је то процес који траје.
Милена Ковачевић, сарадница у настави:
– Не чувам увек. Када купујем нешто од гардеробе или технике, онда сачувам. Када купујем производе за свакодневну употребу, рачун не чувам јер мислим да неће требати. Увек га узмем, а после бацим. Додуше, ако купујем месо, често и сачувам рачун јер сам имала искуство да је било покварено па смо га враћали. Искуства с рекламацијом су ми углавном позитивна, мењала сам гардеробу. Мислим да ме рачун штити око 30 дана, тако су ми барем у бутицима говорили.
Бранислав Марић, дипломирани економиста:
– Не чувам, али инсистирам на томе да га добијем и увек га понесем са собом, а после га бацим. Шта ће ми? Додуше, када купујем нешто вредније, онда чувам рачун. Углавном ми га захефтају с гаранцијом па их чувам заједно. Нисам никада рекламирао производе јер нисам за тим имао ни потребу. Моје је право да га узмем приликом куповине, али има и законских ограничења јер ако те на 100-200 метара од продавнице ухвати полицајац, а немаш фискални рачун, може да те казни.
В. Бијелић
Фото: В. Фиф
