То су, како је недавно државна секретарка Министарства трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић казала на скупу поводом завршетка пројекта „Даљи развој заштите потрошача у Србији”, започетог у августу 2018. године и у који је из претприступних фондова финансира Европске уложен 1,42 милион евра, кораци који ће допринети даљем унапређењу те области. По њеним речима, у новом закону фокус ће бити на електронској трговини, односно на заштити потрошача у онлајн окружењу, а биће уведени нови механизми заштите у унапређени Национални регистар потрошачких приговора.
Она је истакла да ће нови закон увести и институцију прекршајног налога на захтев организација за заштиту потрошача јер се у земљама ЕУ показало да се на тај начин много брже и јефтиније остварују њихова права.
Тржишна инспекција ће добити нови инструмент, што неће бити додатна казнена политика већ могућност да се вансудски решавају спорови који дуго трају и много коштају, истакла је Татјана Матић.
По речима правног саветника у Удуржењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића, нови закон о заштити потрошача допринеће додатној заштити потрошача – рекламције ће се брже решавати, инспектори ће, у случају уочавања неправилности, одмах моћи да казне трговца, а то ће допринети повећењу буyета намењеног организацајама за заштиту потрошача.
Најзначајнија новина коју ће нови закон донети је прекршајни налог, који ће олакшати пут за решавање потрошачких приговора, каже Драгић.
Како је додала, инспектори ће моћи да на лицу места да казне трговца који крши закон, а то би могло бити искоришћено као додатни новац за финансирање удружења за заштиту потрошача у Србији.
Татјана Матић је истакла да, осим инспекцијског надзора, Министарство пружа и финансијску подршку удружењима за заштиту права потрошача, те да је у јуну расписан конкурс за финансирање програма у области заштите потрошача, за шта је обезбеђено 20 милиона динара.
По њеним речима, од 2008. године, од када се та удружења пројектно финансирају, за подршку њиховог рада издвојено је више од милион евра с циљем да се обезбеди регионална покривеност заштите потрошача.
Кад је у питању висина казни, нови закон не предвиђа њихову промену, те се оне, у зависности од прекрашаја, крећу од 30.000 динара па све до два милиона, каже Драгић.
Он напомиње и да на основу важећег Закона о заштити потрошача, од улагања приговора, односно жалбе потрошача, до решења може протећи до 30 дана, а да је новим законом предвиђено увођење јединственог рока од 15 дана за решавање рекламције. Нови закон донеће и новине везане за електронски трговину, а како Драгић каже, у пракси се већ остварује заштита потрошача везана за ту врсту трговине и већ се води база електронских приговора.
Захваљујући тој бази, може се видети који су најчешћи проблеми потошача који упућују жалбе, може се уврдити на шта се жале и да ли су њихови приговори основани или не. Наглашавам да потрошачи морају да знају да су приликом онлајн куповине заштићени и могу остварити потошачка права само уколико купују од легалних трговаца, што се може проверити увидом у регистар Агенције за привредне регистре, или провером ПИБ-а и матичног броја трговца. Куповина онлајн преко друштвених мрежа не обезбеђује заштиту потрошача ни на основу садашењег закона, а неће бити ни део одредби новог закона пошто потрошачи тада купују на сопствену одговорност, каже Драгић.
Д. Млађеновић
