Да би испунио себе радећи оно што воли, из хобија је почео да прави разне предмете од три врсте материјала: дрвета, метала и гипса.
„Први рад који сам направио био је грб Србије у гипсу јер ми је била жеља да у својој учионици имам државни симбол, с обзиром на то да радим у државној фирми“, рекао је Козомара.
„Такође сам од гипса, уз синовљеву помоћ, израдио комплетан зид с луком у виду имитације камена.“
Како каже, љубав према техници и физици траје још од основне школе, захваљујући наставнику који је био фантастичан човек и професор. На практичним примерима знао је како да пробуди њихову машту и заинтересује их да размишљају у том пољу.
„Тесла је био мој идол, ког сам фаворизовао и замишљао сам како ћу једног дана постати други Тесла, а тај наставник је у оно време знао да чини чуда“, присећа се Радован.
„Била је зима, ми, сеоска деца, одемо у школу, а у учионици већ гори пећ изнад које стоји конзерва од говеђег гулаша с постављеним воденичним колом, које је извесно време мировало. Негде око пола часа сви смо запазили да се оно почело окретати, а у оно време је за нас то било нешто фантастично. Једном је, сећам се направио и радио, што нас је додатно фасцинирало и представљало наш прозор у свет.“
Ветрењача и гитара
Кроз разговор, Козомара је споменуо и то да му се старији син обратио с идејом да за матурски рад за Гимназију ураде вертикалну ветрењачу јер га веома интересује процес штедње енергије, као и производња струје, коју покрива физика. На крају су од метала успели да направе оно што је син желео и, наравно, положио је матуру. За разлику од старијег сина, млађи је хтео да свира гитару те је кренуо на часове код Петра Јелића. Купили су му електричну гитару, али је он у неком тренутку хтео да заједно с оцем направи посебну гитару за себе. Нашли су нацрте и запловили у дати изазов, који су успешно реализовали. Он и данас свира на њој.
По његовим речима, тешко би се определио за најомиљеније средство за рад јер када волите то што радите, није битно шта се моделира. Углавном се прилагоди потребама које захтевају одређени предмети, па је тако за грб Србије и Републике Српске користио гипс, од метала је направио комплетну ограду за своју кућу, затим гаражу, као и екструдер, односно машину за производњу свећа, где је конструкција метална, с уграђеним хидрауличним елементима. Од дрвета је правио разне жардињере и иконе.
Пошто се заинтересовао за ту врсту посла, Радован је покушао да направи калуп да би уштедео на његовој куповини, те су му два сина у томе помогла. На крају су успели да направе гумене калупе, у које се изливају гипсани одливци. Тако је и за металну ограду моделовао цвет лале у шперплочи.
„У души сам техничар и уживам стварајући уметност на сваком кораку“, рекао је Козомара.
„Пре овога сам се пет година бавио производњом свећа, када нам је плата била мала. Правио сам од обичних жутих црквених разних димензија до украсних свећа за различите намене: спиралне, фигурице попут паткице, меде или рођенданске бројеве. У то време сам само једном у животу видео екструдер, простудирао сам је добро и на крају успео да га и сам направим.“
И. Миклоши
