Ову младу академску уметницу, рођену на Курилским острвима, на крајњем истоку Русије, са завидном уметничком биографијом, у Сремске Карловце је, рекло би се, довела игра судбине, али када их је открила, пожелела је да ту и излаже.
До сада је своја дела представила карловачкој публици два пута – почетком године у традиционалној „Божићној изложби“ и недавној, отвореној на почетку „Карловачког ликовног лета“. Након те две колективне, уследила је трећа, самостална, која је, како признаје, била је њена велика жеља, која јој се и остварила 10. јула.
- Веома ми је драго што је моја прва самостална изложба у Војводини отворена у Сремским Карловцима, јер знам колико је овде било белогардејаца и других мојих сународника после Октобарске револуције - каже Софија Јечина. - За мене је ово посебно место, почев од тренутка када сам сазнала за њега, а да не говорим о томе када сам први пут у њега крочила и упознала га. Намера ми је била да излажем у месту у ком је било толико Руса, и који су га много волели.
Додир са Карловцима Софија је остварила захваљујући документарцу „У потрази за местом“ редитеља Мирослава Бате Петровића, чији је она главни протагониста. Тај филм у продукцији „Фикс фокуса“, једног од организатора карловачког фестивала документарних остварења „Филмско бдење душе“, биће приказан на јесен у овогодишњем издању те манифестације седме уметности у Карловцима.
Њен стваралачки пут одвео ју је из родне Русије у западну Европу, у којој је неко време живела и радила да би се трајно потом настанила у Београду. Пре неколико дана из штампе је изашла њена књига „Београд у плавом“, за коју каже да је путопис њеног живота у Србији, коју је поприлично пропутовала и добро упознала.
Отварајући њену изложбу у суботу, новинар Петар Кочић, између осталог, рекао је да му се чини да је Софија попут Срба који су некада тражећи своју звезду у бескрајном плавом кругу одлазили у Русију, дошла у Србију и ту пронашла оно за чим чезне. Она то пак децидирано и тврди.
- Четири године живим у Београду и немам намеру да напуштам Србију. Могу да кажем као уметник да је за мене Србија обећана земља. Овде има толико разноликости и лепота које су толико инспиративне да не могу да опишем, почев од неких праисторијских цивилизација, као што су Лепенски вир и Винча, преко фолклора, српских бајки, природе, чак и хране. Све то заједно чини лепу симфонију коју ја видим као свој задатак да о њој говорим. Нека непозната снага нас вуче у Србију, немам објашњење за то, осим можда да су корени тога у историји. Сигурно је постојао разлог што су белогардејци остали овде и вероватно нове генерације Руса које су одлучиле да живе данас у Србији, као ја, прате тај зов – каже Јечина.
Софијина изложба једна је од неколико самосталних које ће до краја манифестације Ликовно удружење „Карловачка цртачка школа“ под покривитељством општине, Патријаршије СПЦ и Туристичке организације приредити у „Соколском дому“.
Зорица Милосављевић
