Најпре је одржана молитва у дворишту цркве, након чега су подељене врбове гранчице свим присутним верницима. Потом су све баке, деке, родитељи, као и деца, које је било највише, у великој литији прошетали центром града.
Суграђанин Ј. П. родом из Бачке Тополе повео је своје унуке у цркву како би обележили празник, и већ им је на улазу купио звончиће који симболизују радост и добро расположење.
– Ми смо раније живели на северу и за нас је Врбица била нешто више од празника – истакао је поносни дека. – Радовали смо се пролећу, тој природи, и пошто је код нас било доста врба, од њих смо правили разне ствари, најчешће венце.
Мира Нацковић, данас пензионерка, која је цео свој радни век провела као стоматолошка сестра, нагласила је да се радује празнику јер је посвећен углавном деци.
– Годинама желимо да буде лепо време да не покисне врбица, јер кажу: Врба, врба, врбица, дебео ко гица... – рекла је Мира. – Касније празник прослављамо код куће, а обично бака позове на колаче своје унуке Филипа и Николу.
А. Чегар
