Тринаестогодишњи пливач Видоје Путић поносан на своје успехе

Ванредна ситуација пореметила је равнотежу живота у сваком сегменту, вести о коронавирусу брује на све стране, да смо, чини се заборавили да и даље постоје градске теме и градски јунаци о којим вреди писати.
Приватна архива/Видоје Путић
Фото: Приватна архива/Видоје Путић

Један од њих је тринаестогодишњи Новосађанин Видоје Путић, који је већ деценију свог живота посветио пливању и не мисли да одустане.

– Почео сам да тренирам негде у зиму пре десет година, а разлог је тај што сам током лета био на отвореним базенима с татом и пливао сам с „мишићима”, када ме је спасилац истерао напоље јер нисам смео у базен с помоћним средствима – каже за наш лист Видоје. – Тада сам, с три године, рекао себи да ћу да савладам пливање и тако сам почео у Пливачком клубу „Војводина”, а од 2015. године сам прешао у Пливачки клуб „Арена” на Спенсу. Нисам се никада покајао, већ дуго тренирам и пливање је мој начин живота, стога не помишљам на одустајање.

Захваљујући тренерима Зорану Миловановићу и Мирку Даутовићу, пливање му иде све боље, иако каже да је имао проблема у почетку да савлада баш све дисциплине. Његов персонални тренер и нутрициониста Марко Веселиновић води рачуна о финесама и, наравно, одговарајућој исхрани јер је неопходно да Видоје има посебан режим да би његова конституција задовољила потребе делфин стила који је скоро почео да вежба.


Највећи успех је такмичити се против идола

Како каже наш саговорник Видоје Путић, који 1. априла пуни 14 година, учествовао је на бројним такмичењима, тако је био део Бечејске звезде. За њега је велики лични успех такмичење у Бањалуци, када је пливао 200 метара краул јер је тада имао прилику да се такмичи против свог идола.

Фото: Приватна архива/Видоје Путић и Велимир Стјепановић

– Имао сам прилику да се фотографишем са својим идолом Велимиром Стјепановићем и да се такмичим против њега и био сам испуњен и јако срећан због такве прилике – каже наш пливач, додајући да су му идоли, осим Веље, и његови Детелинарци Вук Целић и Борис Лачански.

Од Бориса је чак добио и црвену капицу, која му представља амајлију, без које не иде на такмичења.


– Требало ми је дуго да научим да пливам све дисциплине, а има их четири: краул, леђно, прсно и делфин – прича наш саговорник. – Најмање волим да пливам прсно јер ми је тешко да дишем када узимам ваздух, па ми најмање прија. Не знам колико сам пута отишао на такмичења, ишао сам на републичка, а највише регионална. На међународним такмичењима сам такође био неколико пута, те сам донео медаљу и из Грчке. Највише награда сам освојио у категоријама леђно и краул, а до сада сам освојио око 20 медаља, од бронзане до златне. Задовољан сам успесима које сам постигао.

По речима Видојеве маме Сање Путић, делфин је скоро почео да усавршава јер то иде према годинама тренирања, те док је имао конституцију за леђа, пливао је искључиво леђно, а краул је основна техника коју сви пливају.

– Сада, када је израстао и добио на маси, тренери сматрају да је најбоље, с обзиром на болест коју има, да плива делфин, те је скоро почео – каже мама Сања. – Очекује се да ће за годину моћи да постигне свој максимум и да ће почети да постиже запаженије резултате. За сада је он одличан, четврти је у Војводини у дисциплини 200 метара делфин. Испред њега су три момка која су старија, а један од њих је и наш будући представник на Олимпијади.

Како је објаснила, Видоје има проблема с класичном бронхијалном астмом, а за то стање се препоручује пливање, ради развоја плућа. Свако сужење бронхија, приликом сваког завеслаја, појачава функцију плућа, тако да је њена препорука свим родитељима чија деца имају сличан проблем, да их упишу на пливање јер оно заиста помаже.

Фото: Приватна архива/Видоје Путић

– Тренинге имам сваки дан, осим недеље, суботом чак и два, стога ми је мало тешко да ускладим све обавезе, углавном немам много слободног времена, те је недеља дан за дружење и то ми не представља велики проблем – каже Видоје. – У школи сам врло добар, мало ми фали до одличног, али доста наставника не толерише мој начин живота и нема разумевања за моје изостанке. Имам одличну разредну и она балансира колико може. Сада немам тренинге у базену, што ми много недостаје, једино имамо онлајн тренинге снаге.

Видоје нам каже да су му највећа подршка, осим родитеља, и његова разредна Марија Трбојевић, тетка Соња, као и бака и дека.

– Највећи сан ми је да се квалификујем на Олимијаду и освојим медаљу, небитно да ли ће бити бронзана, сребрна или златна – каже наш саговорник, и додаје да му је сан да стане на постоље и учини своју земљу поносном.

И. Бакмаз

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести