Густа магла и хладно време ни ове године нису спречили енергичне тркаче да отрче полумаратон од 21,1 километра или маратон од 42,2.
Осим идеје организатора да маратон буде опуштеног карактера да би се тркачи дружили, сабирали утиске протекле године и правили планове за наредну сезону, овим маратоном Клуб АРК „Фрушка гора” прославио је и 11. рођендан.
Ненад Јовановић, Александар Вукмировић и Александар Павловић су чланови тог Клуба, а уједно и организатори овогодишњег Рециклажног маратона. Јовановић је навео да су, осим тркача из целе Србије, били присутни и гости из Хрватске, Словеније и Швајцарске, а промена стазе је једина разлика у односу на претходне маратоне. Александар Вукмировић је истакао да је њихов клуб, после Новосадског маратона, први клуб у Новом Саду који традиционално организује неку трку.
– Кренули смо с Ноћним маратоном, а овај, Рециклажни маратон, дошао је као последица тог јер је доста ствари, материјала и бројева остајало после те трке те смо гледали да искористимо то на овај начин – објаснио је Вукмировић. – Трка је примамљива за све тркаче који редовно тренирају током целе године. Специфична је по томе што се никад не зна какви ће временски услови бити јер се одржава у децембру. Овог пута била је магла, прошле године су били киша и ветар, а некад је био и снег. Људи који редовно трче, не праве неку велику разлику у времену, чак им то и прија.
Међу спремним тркачима нашла се група осморо насмејаних који су само због Рециклажног маратона дошли из Осијека. Једна од њих, Антонија Баришић Ласовић, открила је да су први пут на Рециклажном маратону те да су одабрали краћу руту од 21,1 километар.
– Увек пратимо каквих дешавања има у региону и онда нам се ово учинило згодним па смо дошли – казала је Антонија, и додала да је последњи пут у Новом Саду била 1984. године с основном школом. – Морала бих обићи Нови Сад да бих знала да ли се нешто променило, али за сада је све сјајно. Време за трку је такође сјајно, једино нас магла спречава да видимо Дунав.
Текст и фото: К. Ивковић Ивандекић
