„Дневник“ је, у сарадњи са Историјским архивом града, током протекла два месеца даривао своје читаоце делом које је, на више од 400 страна, луксузно опремљено, на најквалитенијем папиру, уз безброј историјских фотографија, као и оних које су бележиле развој и најважније догађаје, понудило читаоцима јединствено путовање кроз Нови Сад, од настанка до модерног, светског града.
Генерална директорка „Дневника” Сандра Малишић захвалила се читаоцима што су део "Дневникове" породице и пожелела им да уживају у монографији, јер она нуди јединствено путовање кроз Нови Сад, од настанка до модерног, светског града.
- Наш лист који излази у Војводини на српском језику, штампа се на ћириличном писму и други је по старости у Србији. Иако гази девету деценију, храбро корача ка новим изазовима и сада излази у новом формату, на свим странама у боји, уз знатно повећан тираж - рекла је Сандра Малишић. - „Дневник” читају све генерације, јер могу да добију правовремене и проверене информације из света културе, политике, економије, друштвених збивања и спорта, те вести из војвођанских општина и градова и Новог Сада, занимљиве репортаже, стране посвећене младима и гламуру. Остали смо лист коме се верује и надам се да ћете наставити да купујете новине, али да истовремено све актуелне вести читате и на нашем порталу дневник.рс или нас пратити на Фејсбуку, Инстаграму и Твитеру.
На више од 400 страна, луксузно опремљена, на најквалитенијем папиру, уз бројне историјске фотографије, монографија нуди читаоцима јединствено путовање кроз Нови Сад. Реч је о делу ауторског тима, који предводи историчар и директор Историјског архива Новог Сада Петар Ђурђев, а чинили су га и др Гордана Петковић, проф. др Борис Стојковски и Жељко Трифуновић. Ђурђев је појаснио да је захваљујући Граду прошле године издата монографија која приказује карактер Српске Атине у протекла три века.
Према речима Петра Ђурђева највише мука ауторима је задала обрада и анализа друге половине 20. века, јер су се историчари и грађани више бавили политичким паролама, а не оним што се дешавало.
- У социјализму је све било подвргнуто идеолошком виђењу партије, па не постоји квалитетна демократска расправа, односно контрауглови виђења - појаснио је Ђурђев. - Привилегија рада у Архиву је да имамо приступ документима који су настали у раду административних јединица и органа локалне самоуправе. Кључни извор за нас је био и „Дневник” који је кроз интензивно, вишедеценијско праћење догађаја постао основ за проучавање историје Новог Сада управо за време социлаизма. Да нема „Дневника” познавње историје града било би више него фрагментално. И зато са својом мисијом коју и данас обавља биће важан извор за проучавање историје и у будућности.
- На научно - популаран начин смо настојали да прикажемо културни, привредни и историјски развој Новог Сада али и садашњицу, као и да све богато илуструјемо фотографијама познатог новосадског фоторепортера Мартина Цандира - рекао је Ђурђев напоменувши да је књига пријемчива како научној тако и стручној јавности, преведена је на неколико језика и нарочито популарана међу гостима из Кине. - У књизи су обрађене бројне теме и догађаји. Почели смо с оним што је откривено током археолошких ископавања, затим смо истраживали насеља која су се налазила на подручју Новог Сада у току раног и касног средњег века. Ипак, историјско време за град почиње у време Великог бечког рата у 17. веку када су се српски граничари населили насупрот Петроварадинске тврђаве и формирали Рацку варош, односно Петроварадински шанац из ког ће касније настати Нови Сад какав познајемо, док су последње стране посвећене 21. веку и развоју града.
На питање шта треба обавезно прочитати Ђурђев је казао да је најбоље одвојити време и од корице до корице ишчитати књигу јер ће свако наћи податак или догађај о ком није знао ништа.
С. Ковач
