Први документ који се односио на новосадске шуме потиче из 1755. године када је намесничко веће из Пожуна доставило захтев да се сади дрвеће, јер је све мање шума у царевини. Било је затражено да то буде врба, пошто брзо расте и може бити искоришћена за огрев чиме би биле сачуване храстове шуме, а осим тога, добро је успевала на новосадском мочварном терену. Годину дана касније локалне власти су посадиле 14.000 стабала, на које је пазио чувар за накнаду од 40 форинти годишње.
Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев, од 1755. до 1918. године постојале су Горња (Ченејска) шума, Доња (Футошка) шума, Алмашки врбак и Капетанова ада, а занимљиво је да је још у другој половини 18. века постојала и Градска башта (касније названа Врагова башта) у којој је припреман биљни и цветни материјал за расађивање по вароши, а који се помиње у документу из 1797. године и налазила се иза данашњег Католичког гробља, на месту Медицинске школе.
– Крајем 18. и почетком 19. века почела је масовна бесправна сеча дрва у новосадским шумама те је Магистрат био приморан да запосли чуваре и њихове помоћнике – каже Ђурђев. – Како би се надокнадила штета, сађен је багрем, жир, јавор. У бесправној сечи нарочито је страдао Алмашки врбак који је додатно оштећен у олуји која је средином 19. века протутњала Новим Садом. Након бомбардовања града 1849. године, често се среће у списима да је сиромашно становништво масовно тражило да добије бесплатан огрев. Магистрат је био на муци, јер је забележено да је дрвеће, које је било намењено за лицитацију и сечу било закржљало, Ченејска шума је до 1830. године плански сечена, али је приликом бомбардовања била изузетно оштећена, Алмашки врбак је мађарска војска готово преполовила, док је Капетанова ада страдала у пожару 1883. године.
Временом, новосадске шуме су полако ишчезавале. Несрећне историјске прилике, небрига људи, масовна бесправна сеча и ширење града, који се све више угледао на западноевропске метрополе, допринело је нестајању новосадких шума. На основу архивске грађе утврђено је да у периоду од 1918. до 1941. године углавном спомињан само „Врбак“, што потврђује да су Доња и Горња шума посечене и да се на њиховим местима граде куће и зграде. Током 20. века власти су стављале велики акценат на озелењавање града и уређење паркова. Када је реч о зеленим површинама и парковима Нови Сад и данас може да се похвали лепо уређеним просторима који се пригодно уклапају у нов и модеран изглед Српске Атине, а надлежни свеке године засаде на хиљаде стабала.
С. Ковач
Фото: Историјски архив града
