Серија радионица у склопу израде плана управљања Дворском баштом у Сремским Карловцима, у оганизацији Патријаршије Српске православне цркве, Покрета горана Војводине, Друштва за неговање традиција и развој Сремских Карловаца и невладине организавције „Еко-флејм”, покренута је почетком марта, и како каже надзорни инжењер Патријаршије СПЦ Горан Матић, реално би било очекивати да тај документ по Закону о заштити природе на основу којег ће се управљати тим заштићеним природним добром, буде завршен између децембра ове године и марта наредне.
Према његовим речима, на првој радионици, одржаној у Еколошком центру „Радуловачки“ у Сремским Карловцима указано је на вредност Дворске баште и њен историјат, студију на основу које је заштићена, те презентован пројекат Института „Јарослав Черни“ из Београда за хортикултурно уређење баште и Ешиковачког потока, који је допринос те научне куће ревитализацији баште.
„Прва радионица је послужила да се прикупе мишљења представника различитих организација, установа и појединаца о томе како виде башту и шта би они у њој урадили“, каже Горан Матић, и додаје да следи састанак уже групе, која на основу тога треба да осмисли визију баште за десет година и циљеве које би требало реализовати за то време. „После тога биће одржана још једна радионица да би се све то представило и приступило изради плана управљања. На састанак су биле позване све институције које на неки начин имају додирних тачака с Дворском баштом, а општина Сремски Карловци је једна од њих. С представницима локалне самоуправе смо разговарали о могућности да им Патријаршија уступи пројекат за уређење Ешиковачког потока да би они тражили паре за то јер је поток у општинској надлежности.“
Парк стар 170 година
Дворска башта, као објекат пејзажне архитектуре, подигнута је пре 170 година. Иницијативу је покренуо патријарх Јосиф Рајачић 1848. године, желећи да се грађанима тога доба обезбеди кутак за одмор и разоноду, а ђацима за огледну наставу, и за то је издвојио 6,97 хектара патријаршијске земље. Парк је пројектовао бечки архитекта, водећи рачуна о конфигурацији терена. Протоком времена остала је, између осталог, без знатног броја биљних врста и стакленика у којем су чувани примерци егзотичног биља. Ипак, спомеником природе постала је 1974. године и то је и данас.
Када је реч о Дворској башти, према мишљењу Горана Матића, највећа дилема је како да се обезбеди њена економска одрживост. Сама Студија заштите из 2010. године не даје одговоре на питање како од ње направити економски одржив објекат. Како каже, пројекат Института „Јарослав Черни“ пак предвиђа улагање око милион евра да би се башта довела у стање пре 1946. године, до када је била у пуном сјају, које би обухватило уношење нових врста, санирање расадника, стаза, увођење заливног система... Према Матићевом мишљењу, врло је важно то заинтересовати локалну и ширу друштвену заједницу за судбину Дворске баште, а садашње активности требало би да резултирају документима на основу којих се могу обезбедити паре за њен опоравак.
Пропадање Баште почело је доласком војске 1944. године, која се у њој задржала до 1953. Након тога је наступио период опоравка, захваљујући карловачкој Шумској управи која се постарала за то. Од 1974. до 2010. године, када је враћена Патријаршији СПЦ, била је у надлежности Националног парка „Фрушка гора“ који није бринуо о том споменику природе онако како он то заслужује.
З. Милосављевић
