Вредни ђаци Пољопривредне школе у Футогу: Само љубав и труд дају одличне и дугорочне резултате

Бити пољопривредник није лако, бар тако сведоче ученици Пољопривредне школе са домом ученика у Футогу, који су се определили да се кроз школовање усавршавају на том пољу, не би ли сутра били што бољи у својој бранши.
poljka (5)
Фото: Дневник (В. Фифа)

Пољопривредник не може да буде баш свако, као што не може бити ни лекар или аутомеханичар, али углавном, они који су се определили да уче о земљишту, биљкама и животињама воле то што раде. Желе у будућности да знају више о томе како правилно да узгајају ратарске, повртарске, виноградарске и воћарске културе, а да све то буде економски исплативије, или да науче производњу једногодишњег и другог биља. Неки воле више да се посвете животињама, те се кроз праксу и наставу ученици усавршавају на том пољу.

Све у свему, на Економији Пољопривредне школе сви ђаци имају прилике да се на терену упознају са праксом коју су теоријски савладали на настави, те самостално уче технике које су им потребне, у складу са одабраним образовним профилима. Део за практичну наставу се простире на површини од око 100 хектара обрадивог земљишта, а у свом саставу броји и пет хектара шуме. Простор заузимају и пластеници, стакленик, штале, измузиште, свињац, овчарник, коњушница, потребни алати и механизација за обављање тежих, физичких, послова и слично.

Фото: Дневник (В. Фифа)

Да сеје кукуруз и засади воћњак

Немања Митов похађа трећи разред на смеру пољопривредени техничар, а одабрао је баш тај позив, јер његови бака и дека имају земљу, те жели да им помогне око одржавања земље, засада и приноса. За почетак жели да гаји кукуруз, али и засади неки воћњак.

- Зато сам сада у процесу садње и одржавања плода семенског кукуруза, док сам доста радио око воћњака и винограда – похвалио се Немања. – Ту сам научио да уколико желимо да имамо одличан принос, прво морамо да калемимо биљке, а онда и орезујемо воћке, јер се тако повећава квалитет и принос. Орезивање се ради сваке године пред почетак вегетације, односно крајем фебруара и почетком марта. У винограду је тај моменат такође веома битан, а осим њега, коси се и прска трава, како би се уништио коров, а принос сачувао од болести и штеточина.


Фото: Дневник (В. Фифа)

- Код куће обрађујем земљу, те ми је и била жеља да упишем смер за пољопривредног техничара, јер ћу се тиме свакако бавити и убудуће – каже Марко Спаић, ученик трећег разреда. - Кроз праксу се доста тога научи, као и ред послова који се обављају у пољопривредној производњи, а да би уопште могли почети било какве радове, увек прво проверавамо алате и механизацију која су нам потребни за рад. Кварова увек буде, уобичајено је да се нешто поломи или искриви, те се то замени и прионе се на припрему земљишта за сетву. До сада смо дрљали дрљачама, затварали бразде, сејали кукуруз, соју, сунцокрет, зелену масу... Онда смо кренули са прскањем, затим и шпартањем. Волим да се бавим пољопривредом. Занимљиво ми је и није ми тешко ништа што треба да се уради.

Фото: Дневник (В. Фифа)

После 15 година, на Економији се ове године поново посејао семенски кукуруз, а како нам је објаснио наш саговорник, засађено је пет хектара. Да би принос био добар, веома је битно засејати четири женске биљке на једну мушку, због опрашивања. Као пољопривредни техничар, Матеја Јокић каже да је интересантно то што су два месеца током зиме учили како се правилно изводи процес печења ракије.

- Пекли смо ракију од шљиве и грожђа, знао сам нешто мало од раније како се то ради, али сам сада имао прилике да научим цео процеш – објашњава нам Матеја. - У раду смо били доста самостални и могли смо да испратимо све, уз руководство наставника. Осим тога, учили смо на терену све оно што пољопривредник треба да зна, како би био одличан у свом послу, те је тако неки део посла подразумевао боравак у пластеницима или додавање ђубрива на њивама. У пластеницима смо садили поврће, парадајз смо везивали да би се боље развијао, окопавали смо земљу око пластеника и у њему, прихрањивали смо врсте… Ратарство ме највише привлачи, зато сам на сетви семеснког кукуруза, што нам је од великог значаја. Садили смо и соју, класични кукуруз, луцерке детелине, имамо и лековитих биљака и слично. Мало сам се бавио и расађивањем лековитог биља, али је то више посао за ученике хортикултуре. 

Фото: Дневник (В. Фифа)

С обзиром на то да посла има 365 дана у години, ђаци и преко лета, када други одмарају, долазе и баве се пословима који су неопходни да се ураде у том периоду. Ученици који су се определили за сточарство или ветерину морају да гледају животиње сваки дан, јер оне не познају распуст, те тако воде рачуна о сточном фонду који чине говеда, крмаче, овце, коњи, магарци, живина, зечеви и расни пси. Они окренути биљној производњи стичу знања и о моменту жетве, односно бербе и како да на правилан науче да складиште пољопривредне производе и организују плодореде.

И. Бакмаз

ПројекатПриградска насеља Новог Садаје релизоваоДневник Војводина преш д.о.о”, уз подршку Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести