– Бројни фактори утичу на раст и развој код деце: стање ухрањености, генетски чиниоци, хормонски статус и слично – казала је педијатар-ендокринолог др Ивана Воргучин – Појава убрзаног сазревања се данас највише образлаже утицајима гојазности међу децом, бројних фактора из спољашње средине и хемикалија из окружења, као и хране с повећаним садржајем адитива и хормона.
По речима наше саговорнице, веома је важно утврдити да ли се ради о убзаном сазревању или о правом прераном пубертету. Код девојчица је раст груди први знак пубертета, а уколико се јави пре осме године, то је знак да траба урадити испитивање. Код дечака се као први знак пубертета јавља пораст волумена тестиса, и то након девете године. Ако се та појава примети пре, она захтева ендокринолошко испитивање и ако се утврди постојање прераног пубертета, потребно је лечење.
Ендокринолошко испитивање
Како каже наша саговорница, родитељи могу утицати на појаву раног сазревања код деце. Потребно је да се деца хране здраво, да буду физички активна и имају нормалну телесну тежину. Такође би било добро, колико је то могуће, избегавати храну с адитивима, месо и месне прерађевине чије порекло и начин узгајања се не зна. Децу не треба излагати хемикалијама, пластици и хигијенским средствима. Уколико се појаве први знаци прераног пубертета, најбоље је да се родитељи обрате педијатру и прођу ендокринолошко испитивање.
– Појачано знојење и појава длачица пубично и под пазухом код деце у раном узрасту су врло честа појава – рекла је др Воргучин. – Ако нема пораста груди, односно тестиса, ради се о изолованој појави пубичне или пазушне маљавости због, врло вероватно, конституционално убрзаног сазревања. Уколико се код те деце испитивањем не утврди постојање прераног пубертета, потребно је само даље праћење раста и развоја.
Како каже др Ивана Воргучин, када родитељи примете прве знаке пубертета код свог детета, потребно је да се јаве педијатру који ће дете даље упутити предијатру-ендокринологу. Врло су важни подаци из породичне анамнезе, о телесној висини родитеља и почетку пубертета код њих. Девојчице чешће улазе у прерани пубертет и у највећем броју случајева разлог је непознат. Код дечака с прераним пубертетом је обавезно урадити профилни рендгенски снимак и магнетну резонанцу главе ради искључења интракранијалне туморске промене као узрока прераног пубертета.
– Да би се успоставила дијагноза прераног пубертета, пре свега је неопходно узети добру анамнезу, прегледати дете и видети да ли је висина изнад просека у односу на вршњаке – казала је др Ивана Воргучин. – Затим се ураде хормонске анализе, рендгенски снимак леве шаке и доручја и процењује се какво је коштано сазревање. Потребно је урадити и ултразвук унутрашњих гениталија да би се видело да ли су јајници активни. Лечење прераног пубертета се спроводи давањем хормонских инјекција на сваких 28 дана ради заустављања, односно ненапредовања пубертета. Након престанка лечења, односно давања хормонских ињекција, долази до даљег пубертетског развоја. Уколико се дете не лечи, долази до даљег убрзања полног сазревања, убрзања коштаног сазревања и пораста телесне висине. Врло брзо би раст престао, а та деца би у одраслом добу била врло ниска. Зна се да девојчице с прераним пубертетом у детињству раније улазе у менопаузу у одраслом добу.
И. Миклоши
