ГЛОБАЛНИ ДАН ЕНЕРГИЈЕ ВЕТРА ОБЕЛЕЖАВА СЕ 15. ЈУНА Зелени киловати са копна и мора

Главна мисија овог датума је едукација и подизање свести о значају енергије ветра, као једног од најважнијих обновљивих извора енергије. Овај датум промовише улогу ветроенергије у смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште и развоју одрживе будућности, али и јавности, доносиоцима одлука и бизнис сектору предочава колики је стварни потенцијал ветра и како он помаже у трансформацији енергетских система и отварању нових радних места

У Европи ова индустрија запошљава око 370.000 људи, а уколико ЕУ буде остварила постављене циљеве за ширење капацитета, до 2030. године овај број би могао да порасте на 600.000. Према подацима који су објављени на званичној страници Глобал Wind Day, инсталацијом сваке нове турбине европској економији допринесе у просеку 16 милиона евра. Иако је започео као енергија која се добија са копна, ветроиндустрија се све више шири и на море, а из године у годину повећавају се инвестиције у ветроелектране. И удео ветра у  потрошњи електричне енергије, која је у Европи сада на око 20 одсто, према проценама до 2030. године треба да се повећа на 35 одсто, а 50 одсто до 2050. године.

Значај развоја и улагања у ветроенергију уклапа се у Глобалне циљеве одрживог развоја које су усвојиле Уједињене нације, као универзални позив на заједничку акцију у циљу искорењивања сиромаштва, заштите планете и обезбеђивања мира и просперитета за све људе - најкасније до 2030. године. Обновљиви извори енергије су темељ енергетске транзиције и кључ за борбу против климатских промена. Они су седми од 17 циљева Одрживог развоја УН – доступна и чиста енергија – и све више држава их препознаје као стратешки приоритет. Према Међународној агенцији за енергију (ИЕА), обновљиви извори су претходних година чинили око 30 одсто глобалне производње електричне енергије, а очекује се да до 2030. године достигну више од 40 одсто. Солар и ветар су најбрже растући сектори – у 2025. години соларна енергија је обезбедила више од 511 GW нових капацитета, док је ветар додао 159 GW, па су заједно представљали готово 97 одсто укупних глобалних додатака обновљивих извора енергије. Примена нових сазнања и еколошки исправних технологија утиче на економичније коришћење природних ресурса, али и на развој привреде и предузећа и отврање нових радних места у зеленој економији.

Ветар данас покрива око 10 одсто глобалне потражње за електричном енергијом, што га чини једном од кључних обновљивих технологија у енергетском миксу. Према подацима Светске асоцијације за ветар (GWEC) крајем 2024. године укупни инсталисани капацитет ветроелектрана износио је 1,17 TW док је крајем 2025. године број порастао на 1,29 TW. Кина је лидер у овој области, са више од 640 GW инсталисаних капацитета и циљем да годишње додаје нових 120 GW, slede САД, Немачка, Индија и Бразил. Према годишњем извештају WindEurope ветар је постао стуб европске енергетике – крајем 2025. године Европа је имала 304 GW instalisanih капацитета из ветра, од тога 265 GW на копну и 39 GW на мору. Држава са највише нових капацитета била је Немачка са 5,7 GW, Турска (2,1 GW), Švedska (1,8 GW), Шпанија (1,6 GW), Француска (1,4 GW) и Уједињено Краљевство (1,3 GW). Инвестиције у нове пројекте достигле су 45 милијарди евра, а одлуке о финансирању покривају 20,9 GW будућих капацитета. Крајем прошле године регион Западног Балкана је имао 2,56 GW инсталисаних капацитета из ветра, што је мање од један одсто укупног европског капацитета. Хрватска је тренутно регионални лидер у капацитету ветроенергије са 1.264 MW инсталисаних капацитета, Србија прати са више од 800 MW, док Црна Гора, Северна Македонија и Босна и Херцеговина граде стабилну базу кроз пројекте средње величине. Словенија, међутим, остаје на маргини развоја ветроенергије.

Ветар је најбрже растући извор обновљиве енергије у Србији и један од кључних покретача енергетске транзиције. Потенцијал ветра не зависи само од природних услова, већ и од техничке спремности електроенергетског система да интегрише енергију ветра. Србија је друга по снази капацитета енергије ветра у региону са 13 ветроелектрана и 824,2 MW капацитета. Током 2025. године на мрежу је прикључено нових 199 MW instalisanih капацитета, што представља раст од 24 одсто. Највећи пројекат у Србији је тренутно Чибук 1 снаге 158 MW изградила је компанија Ветроелектране Балкана д.о.о. уз инвестицију од 270 милиона евра обезбеђену од ИФЦ групације и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Следе пројекти попут Ковачице (104,5 MW) компаније Electrawinds K-Wind д.о.о. са инвестицијом од 189 милиона евра финансираном кредитима Ерсте банке и ЕБРД, као и Алибунара (42 MW) kompanije Елицио Али ВЕ д.о.о. вредног 72 милиона евра и Мали Бунар снаге 8 MW… Prema проценама WindEurope, укупна инсталисана снага ветра у Србији достићи ће 1,8 GW до 2030. године.

Јужнобанатски округ је примарна локација за постављање ветрогенератора у Србији. Специфичност овог региона је ветар кошава који дува са Карпата према Панонској низији. Овај ветар има довољну брзину и учесталост за стабилну комерцијалну експлоатацију током већег дела године. Рељеф Баната је изразито раван, а таква морфологија терена олакшава транспорт и монтажу масивних компоненти турбина. Поред Баната истражују се и планински предели источне Србије. Ветропарк Кривача је први пример успешне реализације пројекта ван равница Војводине. Ова локација у близини Голупца користи специфичне струјања ваздуха карактеристична за планинске масиве.

Како стручњаци наводе, ветроелектране доприносе диверзификацији извора енергије и смањују увозну зависност. Оне су посебно активне током зимских месеци када је потрошња струје највећа, а ветрови најснажнији. Међутим, њихова производња је варијабилна и зависи од временских прилика, те је неопходно имати адекватне балансне резерве у виду хидроелектрана или гасних електрана. Енергија ветра директно потискује производњу из термоелектрана на лигнит у тренуцима високе продукције, а то значајно смањује емисију сумпор-диоксида и прашкастих материја. Србија се обавезала да до 2030. године значајно повећа удео обновљивих извора у финалној потрошњи. Ветропаркови су најбржи начин да се ови циљеви достигну због релативно кратког периода изградње.