ЗАШТО ЈЕ СОЛИДАРНОСТ ВАЖНИЈА НЕГО ИКАДА Од заједништва до одрживе будућности
Међународни дан људске солидарности обележава се 20. децембра сваке године, као подсетник на једну од кључних вредности савременог друштва – способност људи и заједница да се удруже, подрже и заједнички одговоре на изазове који превазилазе границе појединачних држава.
Овај датум су Уједињене нације (УН) установиле 2006. године, са намером да истакну значај сарадње и партнерства у решавању глобалних проблема.
Солидарност је препозната као један од темељних принципа међународних односа у 21. веку и важан је део Миленијумске декларације УН. У свету у којем су неједнакости све израженије, а кризе све чешће и сложеније, потреба за заједничким деловањем постаје неопходна. Управо зато, обележавање Међународног дана солидарности повезује се са Циљем одрживог развоја 17, који наглашава значај глобалног партнерства и заједничке одговорности.
За отпорнију глобалну заједницу
Циљ одрживог развоја 17, који се односи на јачање глобалних партнерстава, наглашава да се одрживи развој може постићи само кроз сарадњу између држава, институција, приватног сектора и цивилног друштва. Овај циљ обухвата размену знања, технологија и финансијских ресурса, као и подршку земљама у развоју како би се унапредили њихови капацитети за решавање друштвених, економских и еколошких изазова. Кроз промоцију партнерстава заснованих на солидарности, међусобном поверењу и заједничкој одговорности, Циљ 17 повезује све остале циљеве одрживог развоја у јединствен оквир деловања усмерен ка праведнијој и отпорнијој глобалној заједници.
Солидарност има кључну улогу у борби против сиромаштва и глади, као и у смањењу неравномерне расподеле ресурса. Она представља основу за ефикасно суочавање са прекограничним изазовима, попут климатских промена, пандемијa, природних катастрофа и оружаних сукоба, који захтевају координисан одговор и међусобно поверење држава и заједница. Зато је за солидарност важна и улога појединца. Својим несебичним залагањем, хуманитарним радом и волонтирањем, сваки појединац може допринети ширењу солидарности и јачању осетљивих група становништва.
Последњих година, широм света, али и код нас, развија се снажна култура волонтирања, као главни чин солидарности. Бројне компаније све више подстичу своје запослене да учествују у друштвено одговорним активностима, а један од најистакнутијих примера у Србији је Клуб волонтера компаније НИС који окупља готово 2000 запослених који желе да кроз заједничке акције допринесу заједници и шире солидарност. Специфичност НИС-овог клуба јесте у томе што волонтирање није само повремена активност, већ део корпоративне културе и вредносног система који компанија негује – а запослени, својом енергијом и посвећеношћу, показују да солидарност има моћ да инспирише и покрене друге.
Међународни дан људске солидарности треба да буде и подсетник на обавезу поштовања међународних споразума усмерених ка заштити људских и социјалних права, као и ка изградњи праведнијих и инклузивнијих друштава.