Бранковић је за Танјуг истакао да Србија право на захтев има на основу члана 35, који је у вези са чланом 34 који предвиђа да Савет безбедности може да крене да разматра сваки спор, неусаглашеност и опасност која прети да угрози мир и међународну безбедност.
"Потребно је само да се покрене инцијатива од стране чланица и да је потом председник Савета безбедности и формално сазове", рекао је он и додао да Србија раније није захтевала седницу на бази 35 члана повеље, него због ранијих догађаја на територији Косова и Метохије.
Он је појаснио да захтев Србије, чије је подношење најавио председник Србије Александар Вучић у петак, долази до председника Савета безбедности и да га он потом ставља на дневни ред за седницу.
"За усвајање предлога потребно је девет позитивних гласова, али нема права вета јер је то процедурално питање. Тако да, ми засад можемо да рачунамо на два, Кину и Русију, и треба нам још седам", рекао је Бранковић.
Он је оценио да ће на државе чланице које су признале тзв. Косово бити извршен велики притисак да гласају против тог предлога.
Дипломата је додао и да на резултат гласања могу да утичу консултације међу делегацијама, које су уобичајене у оваквим процесима.
"Консултације не обављају се у потковици. У потковицу се дође кад је нешто финализирано. Постоји једна велика сала, управо за консултације, за кориговање разних предлога, резолуција", рекао је он и додао да је важно и шта ће то бити предмет гласања - саопштење председника, саопштење Савета безбедности или нека врста резолуције.
Бранковић је на питање новинара да ли би Србији могао да буде "ветар у леђа" то што су три земље Квинте чланице Савета безбедности, рекао да ми заправо покрећемо оно што су нам представници овог савеза који чини пет земаља и тражили.
"Ми смо ти који формално покрећемо то у Савету безбедности, тако да би Квинта, односно три сталне чланице, морале на неки начин да не дезавујишу саме себе", рекао је он.
